Olga Vasiljević (1933–2021)

Na put bez povratka ovih dana otišla je Olga Vasiljević, dugogodišnji novinar našeg lista. Od „Politikinih” 117 godina, četrdeset su njenih, od toga – šesnaest je provela na „Ženskoj strani”, uređujući je, svojevremeno, kao najvažniju sporednu rubriku u novinama.

Ona je doslovno bila dete „Politike” s jakim porodičnim pedigreom. Put su joj utrli ujaci, Česi po majci, Ignjat i Stevan Kriška, majstori u štampariji, i otac Milivoje Lakić, uposlen u adremi, gde su se nekad štampale nalepnice za „Politikina” izdanja koja su odlazila u inostranstvo.

Nesuđena profesorka ruskog jezika, koja u ranoj mladosti nije ni sanjala da bude novinar, porušila je mit o urednicama ženskih rubrika kao uzdržanim osobama, posvećenim lagodnom poslu, od drugorazrednog značaja za novinarstvo. Ćuškana po dnevnim novinama, „Ženska strana” sa Olgom Vasiljević doživljava preporod kada je 1975. preuzima od prethodnice Nade Doroški. Munjevito je vratila značaj rubrici koju su Ribnikari negovali od prvog broja lista 1904. godine.

Tu novinarsku stazu zvanu „Ženski svet” utabala je svojevremeno Maga Magazinović, prva žena u našem listu, mada je Olga uvek tvrdila da je rubrika u svom početku bila u muškim rukama. Ko zna? U to vreme novinari se nisu potpisivali. Eto posla za istoričare novinarstva.

Pre nego što je počela da uređuje „Žensku stranu”, Olga je godinama tavorila na Spoljnoj rubrici, u ono vreme neosvojivoj muškoj tvrđavi. Više od porodičnog rodoslova kroz novinarstvo ju je vodila njena urođena prodornost, nasleđena od bake Agneze i majke Lujze. Jer, sredinom prolog veka retke su žene u „Politici”, a kamoli u novinarstvu. Svojevremeno joj tako nije pošlo za rukom da s godišnjeg odmora u Grčkoj, gde se zatekla, objavi u svojim novinama vest o vojnom udaru. Kolege su joj zadale nizak udarac, prosledivši vest „Ekspres Politici”.

Ipak, proživela je više od dvadeset godina na rubrici na kojoj nije imala šanse, mada ju je novinarskom zanatu podučavao Predrag Milojević, legenda „Politike”, a tajne jezika otkrivao Voja Šantić. Najviše je, ipak, naučila od temeljno obrazovane gospođe Vere Vujnović, nekadašnje redaktorke u redakciji, nenadmašnog jezičkog čistunca.

Olga je konačno pronašla sebe na „Ženskoj strani”, uverena da su naše žene željne glamura, što je i sama dokazivala svojim shvatanjem lepote i elegancije. Feministkinja, u vreme kada je feminizam ovde bio tek u usponu, iako mu nikad srcem nije pripala, Olga je bila u stvari pritajena patrijarhalka na specijalnom zadatku.

Muškarcima je pokazivala svoga boga, vraćala ih na pravi put, a to znači u kujnu s opasanom keceljom, i navodila na partnerstvo sa ženom s kojom, po njenom mišljenju, treba rame uz rame da dele poslove. Svejedno da li su muževi ili udvarači.

Taj muško-ženski front bio je veoma aktuelan sedamdesetih godina, a urednica Olga je umela da mu priđe. Muškarci su u njenim rubrikama bili nezrela deca s kojima treba umeti jer oni više od svega u ženama traže majku, što znači da im odgovaraju žene „čvrste” ruke i snažne ličnosti. Nešto nalik njoj.

Za Olgu Vasiljević novinarstvo je bila jaka strast, ali i angažovana profesija koja ukazuje na problem bez uvijanja i ispravlja nepravde. Na redakcijskim sastancima stalno je odgovarala na besmislene prigovore, tipa šta će visoka moda u listu. Bilo je mnogo važnijih rubrika, ekonomska, politička, ali ženska je bila stalno na tapetu.

Olga je to svojevremeno objašnjavala na svoj način: „Verujem da je bila u pitanju opšta hipokrizija, kada se veličalo i hvalilo političko novinarstvo, a slobodoumlje isterivalo na ’Ženskoj strani’, kao pastorčetu. Ženama jednostavno nije bilo dopušteno da naprave velike karijere, nigde, pa ni u novinarstvu.”

Olga Vasiljević možda nije napravila veliku karijeru, ali jeste dugu: otišla je u penziju s „muškim” stažom od četrdeset godina. Za sobom je ostavila supruga novinara u penziji, ćerku novinarku, dve unuke i dvoje praunučića. Biće sahranjena u ponedeljak u 12.15 na groblju Lešće.

Dragana Bukumirović