Zabrinjavajući broj gladne dece u Crnoj Gori

Od našeg dopisnika

Podgorica – Svaki dan bi se trebalo boriti protiv siromaštva u Crnoj Gori, a ne da se toga zvaničnici sete samo kada je Međunarodni dan borbe protiv siromaštva jer je situacija alarmantna i vremena za odlaganje nema, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednica Banke hrane Marina Medojević, koja već godinama sakuplja pomoć, deli hranu i pomaže izgladneloj deci i mnogim porodicama.

Ima li država viziju kako pomoći siromašnima u Crnoj Gori?

Mi nemamo zvaničnu statistiku o broju siromašnih. Pod hitno se mora početi izrada Strategije za borbu protiv siromaštva i rasipanja hrane. Podaci pre pandemijske krize iz 2019. govore o stopi rizika od siromaštva, koja je iznosila 24,5 odsto, što znači da je svaki četvrti stanovnik Crne Gore bio siromašan.

Nedavno se čulo da se gotovo 40 odsto dece nalazilo u riziku od siromaštva.

To je tačno. Najviše ih je iz porodica koje imaju niži stepen obrazovanja, što ukazuje na važnost obrazovanja dece. Tvrdimo na osnovu našeg rada sa ugroženima da je stanje u prošloj i ovoj godini drastično lošije. Od početka pandemije zvanično je oko 50.000 radnika dobilo otkaz, za godinu dana nešto više od 11.000. Koliko je tek otpušteno onih koji su radili neformalno, koji nisu imali osiguranje, pa ne možemo pratiti raskid radnog odnosa? Kako onda žive i hrane se njihova deca? Valjda je jasno da su na rubu egzistencije.

Može li se umanjiti glad i siromaštvo ako se zna da su u Crnoj Gori niske prosečne plate, najniže penzije u regionu i velika nezaposlenost?

Gotovo 70 odsto radnika ne prima ni prosečnu platu od 530 evra. Oko 130.000 penzionera prima najnižu penziju od 145,77 evra. Prosečna penzija iznosi 293 evra i naši penzioneri, nažalost, spadaju među najugroženije u Evropi. Nezaposlenih je zvanično 53.958, a broj onih koji nisu na Zavodu za zapošljavanje nije poznat. U Crnoj Gori čak ni oni koji su mnogo godina nezaposleni, a koji su se redovno javljali u Zavod za zapošljavanje, čak po dve-tri decenije, nemaju nikakvu novčanu pomoć od države, niti će imati mogućnost da ostvare penziju. Kada vidimo koliko ima nezaposlenih, kolike su plate i penzije, zapitajmo se koliko građana u Crnoj Gori realno živi u siromaštvu. Situacija je alarmantna. Prepoznajući urgentnu potrebu da se zaštite najranjivije kategorije, pogotovo deca, tokom trajanja ove teške krize praktično sve zemlje sveta uvele su nove mere socijalne zaštite.

Može li socijalni karton biti odgovor?

Socijalni karton je odgovor na mnogo pitanja jer on mora prepoznati sve one koji žive u nemaštini, a država im mora obezbediti podršku sistema. To je zadatak broj jedan. Naša socijalna pomoć je toliko mala da ugroženi od nje ne mogu da plate čak ni stanarinu. Ništa nismo uradili da bismo povećali broj socijalnih stanova i tako olakšali život najugroženijima, dok je za funkcionerske bilo dovoljno novca. U Crnoj Gori ima više stanova nego porodica, a mnogo je podstanara, što pokazuje meru raslojavanja društva. Da bi se sprečilo povećanje siromaštva dece, Unicef preporučuje da Vlada Crne Gore proširi obuhvat programa socijalne pomoći za porodice i decu.

A za ostale kategorije stanovništva?

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN preporučuje integrisanje normi međunarodnih ljudskih prava u strategije za iskorenjivanje siromaštva. U porastu je čak i siromaštvo zaposlenih, a posebno samozaposlenih. Država bi morala svima kojima preti nemaština dati mogućnost da imaju osnovne životne namirnice i higijenska sredstva.

Minimalna potrošačka korpa bez stanarine iznosi 659 evra.

Ona pokazuje minimum primanja koje bi trebalo da ima na raspolaganju prosečna porodica u Crnoj Gori. Praktično sve zemlje sveta uvele su nove mere socijalne zaštite. Kakve su mere koje smo uveli? Mi i dalje imamo iste mere, ukoliko ne računamo dečji dodatak, koji nije doneo mnogo dobrobiti onima koji zaista žive u nemaštini.

Šta predlažete da bi se izašlo iz te sive zone?

Vlada mora osigurati osnovno, dovoljno hrane, smeštaj, ogrev i osnovne socijalne usluge za najugroženije. Postojanje siromaštva predstavlja kršenje ljudskih prava. Siromaštvo je najveća moguća nepravda koja se neće smiriti dok se uzroci ne iskorene. Sve veći broj građana, posebno mladih visokoobrazovanih, napušta Crnu Goru u potrazi za poslom i boljim životom. Najdelotvornija društvena borba protiv siromaštva je kvalitetno obrazovanje i zdravstvo dostupno svima, stvaranje uslova za otvaranje kvalitetnih poslova, podizanje iznosa minimalne plate, oporezivanje kapitala, zapošljavanje nezaposlenih, pravednija raspodela i pravednije oporezivanje plata i podizanje dohotka stanovništva. Nedopustivo je da država ne gradi socijalne stanove koji bi bile njeno vlasništvo, a koje bi koristili socijalno ugroženi za male kirije od kojih bi država održavala stanove i gradila nove.

Treba obezbediti socijalni stan na korišćenje ili da država plaća kiriju za najugroženije. Neophodno je da se osigura i besplatna minimalna kvota električne energije i to je standard zemalja koje propagiraju socijalnu pravu.

Šta treba konkretno uraditi za decu?

Deca iz materijalno ugroženih porodica nemaju besplatan vrtić, ukoliko njihovi roditelji nisu korisnici socijalne pomoći, što je zaista veliki problem za njih. Besplatna užina u školi je način umanjenja siromaštva među decom kao i dečji dodatak za svu decu koja žive u nemaštini.

Međutim, ne treba pomoć samo deci čiji roditelji primaju socijalnu pomoć. Dečji dodatak je ograničen na troje dece u porodici, a primaju ga samo korisnici socijalne pomoći i sva deca do šest godina, što je nepravedno rešeno novim zakonom. Besplatne knjige za osnovnu školu su dobre, ali veću pravdu bismo obezbedili ako bismo ih dali samo onima kojima su najneophodniji. Po tom osnovu uštedu u novcu mogli bismo iskoristiti da damo deci iz siromašnih porodica besplatne knjige za srednju školu i tako doprinesemo nastavku njihovog školovanja. Banka hrane se zalaže za dečju karticu koja bi podrazumevala brojne popuste za kupovinu obuće, odeće, hrane, udžbenike, prevoz…