Duvan i kovid 19

Pušenje duvana je glavni uzrok prevremene smrti. U Srbiji puši oko 38 odsto muškaraca i 32 odsto žena. Zato će predviđa da će kod nas prevremeno umreti oko milion osoba. Od kada se pojavila pandemija kovida 19, kod nas je umrlo oko 10.000 osoba. Da smo uradili sve neophodno da se smanji smrtnost usled te dve pošasti?

Pušenje cigareta nije lako prekinuti. Pravi ili teški pušači već u pola sata posle ustajanja zapale cigaretu i popuše 10, 20 ili više cigareta dnevno. Laki pušači puše manje, uglavnom u društvu, nikad ubrzo posle ustajanja i imaju samo psihičku naviku, a teški pušači i psihičku i fizičku. Zato teški pušači teško prekidaju pušenje. Navikli su na nikotin koji je jedan od više od 600 hemijskih sastojaka u lišću duvana, a dim cigarete sadrži ih više od 7.000. Nikotin je veoma toksičan, a pušač udahne oko miligram nikotina kad popuši cigaretu. To dovodi do jake navike, slične onoj koju izaziva morfijum. Dim cigareta sadrži i druge toksične materije, npr. formaldehid, olovo, amonijak, polonijum-210, benzen i cijanid. Većina tih jedinjenja izaziva karcinom, vaskularnu bolest, plućni emfizem, trombozu, oštećenje vida, nadražaj disajnih puteva i hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (COPD). Zašto se kod svakog pušača ne pojavi rak, pitaju se mnogi. Kada se dogodi oštećenje DNK usled dima cigarete, ono se koriguje, ali ako osoba puši duže, više cigareta dnevno ili je starija, korekcija tog oštećenja kod nekog izostane.

Nemački lekari su pre Drugog svetskog rata ustanovili da pušenje izaziva karcinom pluća. Zato su Nemci počeli izuzetno snažnu antipušačku kampanju. Amerikanci su 1964. dokazali vezu pušenja i rizika za pojavu bolesti, uključujući rak i oboljenja srca. Svetska zdravstvena organizacija proglašava Svetski dan nepušenja, 31. maj, a studenti medicine Jugoslavije uvode Dan nepušenja, 31. januar. U SAD na medicinskim fakultetima puši manje od šest odsto studenata, u Kini oko četiri procenta, a kod nas oko 30 odsto.

Danas postoje lekovi koji pomažu kod teških apstinencijalnih simptoma pri odvikavanju; nikotin se daje pomoću flastera koji se lepi na kožu ili tableta, a nekada se koriste i elektronske cigarete. E-cigarete je 2003. godine izmislio farmaceut iz Kine; one sadrže nikotin i dodatne supstance.

Kovid je posledica širenja virusa korona. Da bi se ta teška infekcija suzbila, neophodno je da što veći broj stanovnika, više od 80 odsto, stekne imunitet. Postoje dva načina za to: obolevanje i vakcinisanje. Nivo antitela u serumu često dobro korespondira kod mnogih zaraznih bolesti nakon vakcinisanja. Međutim, nivo antitela koji nas štiti od ovog virusa nije uvek jasan.

Kao što mnogi pušači ne pokušavaju da ostave duvan, mada su svesni štetnih posledica po svoje i zdravlje osoba iz bliže okoline, tako i neki odrasli stanovnici ne žele da se vakcinišu i zaštite sebe i ostale od kovida 19. Razlozi za to su raznoliki, od sumnje da virus postoji do straha od štetnih efekata vakcine.

Naučna debata o uticaju pušenja na virus korona otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik od ove virusne infekcije. Tu mogućnost su rado prihvatili pušači, uključujući i neke naše lekare, jer je objavljen članak u medicinskom časopisu da je među bolesnicima smeštenim u bolnicu bilo manje pušača nego nepušača. Međutim, uskoro je dokazano da pušenje dovodi do težeg oblika kovida 19 i usledila je preporuka da pušači u doba ove epidemije prekinu pušenje.

Adikcija na duvan je teža od alkoholizma. Uloga lekara u prekidu pušenja je ogromna jer on može svakom pušaču znatno da pomogne, a pogotovo trudnicama, osobama kojima je zakazan hirurški zahvat ili su teži bolesnici. Ako osoba samo nakratko prestane da puši, ona je kandidat za zauvek postane nepušač.

Pušenje dovodi do pojačane aktivnosti enzima u jetri (citohrom P450) koji metabolišu mnoge lekove, pa se neki lekovi pušačima daju u većoj dozi. Iz istog razloga pušači u proseku piju četiri puta više kafe.

Ova pandemija će još dugo trajati, pogotovo u zemljama gde se veliki procenat stanovnika ne vakciniše. Za neke pušače, pojava virusa korona ima i dobru stranu: opasnost od kovida 19 ih prisiljava da ostave duvan, a kad mladi ukućani vide s kakvim naporom se duvan ostavlja, većina ih neće ni početi da puši.

Akademik Rajko Igić,
osnivač pokreta „Dan bez cigarete, 31. januar”