Sudovi štite poslodavce

Svakog dana, šestu godinu zaredom, Beograđanin R. P. čeka posao kod Vukovog spomenika u Bulevaru kralja Aleksandra. Ovaj tridestosmogodišnjak samo je jedan od takozvanih vukovaca, ljudi koji dolaze iz svih krajeva Srbije trbuhom za kruhom u metropolu ne bi li ućarili koju dnevnicu od 25 evra na prestoničkim gradilištima. Naš sagovornik je srećom izbegao povrede na radu, iako je obišao, kaže, gotovo sve beogradske građevinske parcele. Ne spori da je zdravlje na prvom mestu, ali u rancu nosi samo radno odelo. Šlem, rukavice, pojas, cokule sa tvrdim đonom i metalnom kapicom dobio je samo dok je radio na izgradnji najvećeg tržnog centra u Srbiji.

– Red, disciplinu i odgovornost poslodavca, kada je u pitanju rad na građevini, doživeo sam jedino u „Delti”. Gradilište je bilo obezbeđeno, znalo se gde su mokri čvor, zaštitna oprema, alat, materijali. Kada sam tamo prvi put kročio predočili su mi sve rizike na poslu za koji sam bio zadužen. Obavili su i alko-test, a ko nije pristao odleteo je sa gradilišta. Zaštitnu opremu čak ni majstori i fizikalci, stalno zaposleni, ne nose, a većinu poslodavaca to se i ne tiče – objašnjava naš sagovornik.

Da je on u pravu može se uveriti svako ko prođe pored bilo kojeg gradilišta u gradu. Ona su obično oivičena plastičnom ogradom. Neimari vise na skelama, obrađuju fasadu, prenose daske i cigle ili rade na mešalicama u majicama i radnim pantalonama, patikama i bez rukavica.

Ako se uzme u obzir da ova delatnost spada u najrizičnije i da je od ukupnog broja povreda na radu građevina u samom vrhu, onda ne čudi što je sedam smrtnih povreda bilo u prvoj polovini ove godine. U prošlom mesecu za sedam dana nastradala su samo u Beogradu trojica radnika, od kojih je jedan poginuo. Srce Bogoja P. u sedmoj deceniji života nije izdržalo na junskoj žezi, pa je posle infarkta pao sa visine od 25 metara. Dragan P. teško je povređen zato što se niko nije potrudio da proveri da li je konopac o kojem visi korpa za prenos šuta dovoljno jak da izdrži teret materijala i radnika, a Trajko T. zaposlen na crno, okliznuo se sa visine od tri metra i završio na zemlji. Ove nedelje stepenice ispred Beograđanke otkinule su ruku Mitru J. dok ih je popravljao, a na drugom kraju grada Miletu D. zatrpala je zemlja dok je popravljao kanalizacionu cev.

(/slika2)Propisi o zaštiti na radu sadržani su u Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu iz 2005. godine u kome su precizirane mere opreza, ali i obaveze i prava poslodavaca i zaposlenih. Pravila postoje, ali se ne primenjuju u praksi, kaže Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike.

– Primena zakona je u povoju. U praksi, mnogi poslodavci nisu upoznati sa njegovim odredbama i ne sprovode ih kako iz neznanja tako i zbog toga što smatraju da mere zaštite i bezbednosti predstavljaju samo trošak. Propuste uglavnom uočavamo kod malih i srednjih preduzeća. Svetlih primera ima i to su većinom kompanije sa stranim kapitalom koje vode računa o svojim radnicima – ističe Ristanović.

Najčešći uzroci povređivanja su nenošenje opreme za ličnu zaštitu, neosposobljenost zaposlenih za bezbedan rad, rad na neobezbeđenoj visini i iskopima i nepropisno montiranim skelama, nestručnost i nepažnja zaposlenih. 

– Povrede se obično dešavaju u prvom satu ili pred kraj radnog vremena i najučestalije su kod zaposlenih između 36 i 55 godina. Najviše stradaju ruke, noge, delovi kičmenog stuba, glava. U 80 odsto slučajeva teška povreda povlači i invaliditet – kaže Ristanović i dodaje da je zakonsko pravo svakog zaposlenog da odbije da obavlja posao ako ustanovi da je sredstvo kojim se služi neispravno.

Nije tajna da je krivac za nezgode i alkohol. Milisav Pavlović, direktor građevinskog preduzeća „Tehnikum plus”, kaže da je sklonost ka ovom poroku najveće zlo na gradilištu.

 – Dva vrhunska tesara sam otpustio jer su pili na radnom mestu. Teška srca sam doneo takvu odluku, ali morao sam kako bih zaštitio ne samo njih nego i druge majstore. Piće traži društvo i plašio sam se da to ne uzme maha. Dva piva, rad na skeli po ekstremno visokim temperaturama i eto belaja – veli Pavlović.

U situacijama kada dođe do povređivanja poslodavac je dužan prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu da najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu prijavi inspekciji rada i Ministarstvu unutrašnjih poslova. On zatim dostavlja povređenom izveštaj o povredi kao i nadležnima za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu čega povređeni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100 odsto za vreme odsustva sa posla. Ako inspektor rada utvrdi da je povreda nastala zato što poslodavac nije primenio mere iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) ima pravo da od poslodavca zahteva naknadu štete za troškove lečenja nastradalog i troškove naknade zarade zbog sprečenosti za obavljanje posla koje idu na teret RZZO. Ova procedura odnosi se na osobe koje imaju zasnovan radni odnos. Da li su i pod kakvim uslovima zaštićeni radnici „na crno”, objašnjava Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike.

– Po pravnom ili bilo kom drugom osnovu, ako se lice povredi može da ostvari ista prava i obaveze kao i zaposleni zahvaljujući Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu. Osoba koja radi „na crno” nezavisno od prirode posla (bere maline, radi na građevini), trebalo bi, ako poslodavac ne prijavi povredu inspekciji rada, da to sama uradi. Inspekcija rada zahteva od poslodavca da postupi u skladu sa Zakonom o radu u smislu regulisanja radno-pravnog statusa takvog lica, da bi povređeni koji je radio „na crno” ostvario prava kao da je u radnom odnosu – naglašava Vera Božić-Trefalt i dodaje da Zakon o radu ne propisuje kazne za lica koja rade „na crno”.

Brojni su radnici koji povrede ne prijavljuju već se nagode sa zaposlenima oko naknade štete.

Ni najstariji čitaoci novina ne pamte da je neki poslodavac osuđen na zatvorsku kaznu zbog toga što je njegov radnik poginuo na građevini. Toga se, doduše, ne seća ni Vera Božić-Trefalt, koja se bavi tom tematikom.

Kao jedan od načina da se stane na kraj nesavesnim poslodavcima jesu novčane kazne koje su za pravna lica, u zavisnosti od vrste prekršaja, od 800.000 do 1.000.000 dinara.