Legionari u boksu

Čitalac Slobodan T. Petrović u svom dopisu „Zanemareno Svetsko prvenstvo u boksu”, objavljenom 4. novembra u rubrici Među nama, žali zbog slabe medijske propraćenosti Svetskog prvenstva u boksu koje je ovih dana održavano u Beogradu.

Ima nekoliko dobrih razloga zašto je to tako: slaba ili nikakva prisutnost kamera na našim amaterskim ringovima tokom poslednjih godina, pa i decenija; nikakva popularizacija amaterskog boksa; skromna ili zanemarujuća ulaganja u tu plemenitu veštinu; enormno prisustvo košarke, odbojke, fudbala i ostalih sportova na malim ekranima; prenosi boksa, ali profesionalnog, i s prevelikim nagradama za pobedu... A najubedljiviji razlog za ovako slabu prezentaciju ovog izuzetnog događaja, koji se već drugi put održava u Beogradu, po mom dubokom uverenju, jeste prisustvo velikog broja stranih (ruskih) boksera (koji bi trebalo da nam donesu pregršt medalja), koje smo, priznajmo, debelo platili da se „prekrste” u Srbe, a tek bismo morali da „drešimo kesu” da je bilo zlatnih i srebrnih medalja.

Prisustvo ovolikog broja „uvezenih” i plaćenih stranih reprezentativaca nije nikakva novost u svetu sporta i biznisa. Širom planete države se, reklo bi se, utrkuju koja će više i kvalitetnije takmičare, za debele novce, prevesti u domaće reprezentativce i tako, nadaju se, obezbediti veliki broj medalja, a onda uživati u plodovima ovih savremenih legionara – plaćenika.

Podsećanja radi, navešću primer od pre nekoliko decenija, kad su brojne evropske države prekrštavale kineske stonotenisere u svoje građane i tako očekivale veliki broj „kupljenih” medalja. Slovenija je, npr. dovela dvojicu kineskih stonotenisera i bilo je smešno, a i tužno gledati kako se Slovenci raduju pobedi svoje „dežele” s „legionarima” iz Kine.

Ovakvu „transplantaciju”, sva je prilika, naše, srpsko biće, teško prima i najverovatnije će ga u budućnosti odbaciti kao strano telo.

Ako među takmičarima nema nekog novog Srbina, poput Pavla Šovljanskog, Tome Hladnog, Vukovića, braće Kačar, ubojite levice Kragujevčanina Jakovljevića i mnogih drugih koji su „krvarili” u ringu za čast i afirmaciju svoje domovine, kako očekivati afirmaciju prvenstva sa silnim „Srbima” – strancima za koje smo prvi put čuli i kako se svim srcem radovati ako neko od njih donese debelo plaćenu medalju? Smatram da tu treba tražiti razlog ovako slabom medijskom interesovanju za ovaj veliki sportski događaj.

Jordan Živanović,
Beograd