Somborski kauboji

Konačno je Nikola Jokić ubrizgao po dve kapi u svoje nozdrve. Jedna je prgavost i bezobrazluk legendarnog Larija Birda, arogantnog i bezdušnog šutera, asistenta skakača i po potrebi plejmejkera. Bird je potekao iz belog predgrađa, kao momak iz skromne, radničke porodice, sa biografijom kao da je kandidat za prijem u SKJ. Ipak se učlanio u Boston seltikse i postao jedan od najvećih košarkaša svih vremena. Znao je da, uletevši u zabran momaka iz crnačkog geta koji su vladali NBA ligom, može uspeti samo ako brutalno ponižava svoje nabildovane čuvare. Učinivši to, stekao je poštovanje i postao pobratim crnom bratu Medžiku Džonsonu.

Druga kap koju je ulio Nikola bila je nemilosrdnost Bila Lejmbira, belog centra Detroit pistonsa, najprljavijeg igrača u istoriji NBA. Bil je bio toliko brutalna mašina za faulove da ga svi van granica Detroita i posle dve decenije strastveno mrze. U Detroitu ima status spomenika, kao da je prastara marka „forda” koju lickaju u garaži i čuvaju za izložbu oldtajmera.

Shvativši da je Amerika nastala na pištolju, egoizmu pojedinca i drčnosti, zapravo na matrici vesterna u kojoj pojedinac preuzima pravdu u svoje ruke, najkorisniji igrač NBA lige prošle godine, famozni MVP koji je kod sudija imao status neželjenog deteta, pa mu ne sviraju faulove koje bi video i Rej Čarls, Somborac je odlučio da postane usamljeni heroj. Odlučio je da se na hijerarhijskoj lestvici igrača koje poštuju sudije, mediji i publika, popne tamo gde i pripada, na sam vrh, jer po neformalnim pravilima američke profesionalne košarke, faulovi nad em-vi-pijem sviraju se i kada mu čuvari nežno šapuću na uvo.

Nikola je, dakle, morao da iskezi zube i pokaže da na njega ne može da se grubo nasrće a da prođe nekažnjeno. Valjda mu je dosadilo da ga posmatraju kao dobroćudnog momka kog priznaje samo statistika i provincijski grad, udaljen od centra duboke države NBA, Los Anđelesa. Ali kako će američki nacionalni mediji zaviriti u duboku provinciju ako dobri dečko svetske košarke konačno ne pokaže ko je šerif u svom gradu?

Dakle, patosirao je Markifa Morisa, igrača Majamija, koji je nekoliko sekundi pre toga napravio grubi faul nad Nikolom, ciljajući njegovo ranjeno koleno. Nikola je uzvratio baš kao što bi to učinili Bird i Lejmbir, grubo i s leđa. Tras na patos.

Ali pre nego što se ovo dogodilo, potrebno je znati da Nikola nije došao u Denver kao usamljeni jahač, istočno od Stenovitih planina, dakle, istočno od raja, već su s njim pošla njegova braća. Strahinja i Nemanja, visoki, krupni i istetovirani, potpuna su suprotnost Nikoli, čije nežno lice odudara od njegove snage u reketu i van linije iza koje ispucava trojke, asistira i radi šta god hoće. Kada je počinjao da igra ulični basket u Somboru, morao je najpre da dobije braću, potom da se pobije s njima, a da onda, posle tradicionalnog očuvanja porodičnih vrednosti u Srba, međusobno izmlaćeni, braća svrate do svirača i zagrljeni slušaju Zvonka Bogdana.

Shvativši da je mit o Divljem zapadu nastao na pištolju, egoizmu pojedinca i drčnosti, zapravo na matrici vesterna u kojoj pojedinac preuzima pravdu u svoje ruke, Strahinja i Nemanja krenuli su u lobističku kampanju, odbranivši suverenitet i teritorijalni integritet svoga brata Nikole

Baš to je u ravnici video trener Denvera Majkl Meloun kada je došao da otkrije tajnu magične košarke Nikole Jokića. Dobričina Nikola je morao da pobedi i prebije strašnu braću, pa da tek onda polupa čitavi sistem NBA, kao vojvođanski bircuz.

Tamo, u Denveru, braća su shvatila da su Nikoli potrebni i kao najbliža rodbina, i kao rame za plakanje, i kao vreće za boks – da se više ne povređuju – ali i kao revolveraši koji će ga štititi, najpre na tribinama. Sada su zaposeli društvene mreže i tradicionalne medije, a detroitske kamiondžije lepe plakate s njihovim likovima, ukrašavajući svoje drumske krstarice. Braća Jokić odlučili su da konačno prodrmaju Stenovite planine. Možda stignu i do Vašingtona, nikad se ne zna.

Treba razumeti još nešto. Navijači u NBA širom Amerike na tribinama uglavnom jedu kokice, hot-dogove i žestoki su kao pozorišna publika koja gleda „Ričarda Trećeg”, tako da je pojava braće Jokić bila eksplozivna akcija somborskih kauboja. Kao da su rotvajleri ušli na izložbu pudlica. Dizajnirani kao crna braća, stekli su imidž nezgodnih momaka, stereotipnih Srba s kojima se nije baš najpametnije kačiti. Videla je to i ekipa Finiksa, koju su glasno psovali nakon čarki s Nikolom prethodne sezone. Zamalo da ulete u teren, kao u kafić bez kovid propusnica.

– Ne šališ se s „Jokićevim klanom”. To što Jokić ima brata s tetovažom na vratu dovoljno govori – pisali su svojevremeno američki mediji, ali nije to ništa u odnosu na gungulu koja je nastala posle Nikoline odluke da pokaže zube i konačno stekne poštovanje Čarlsa Barklija i Šakila O’Nila. Dva nezaboravna košarkaška džina apsolutno su ga podržala kada je prgavog Morisa spojio s parketom.

Braća Jokić zaštitnički su delovali kada je gomila Majamijevih košarkaša krenula na Nikolu posle njegovog sukoba s Morisom. Situacija se nije smirila ni posle meča. Preteće poruke stizale su od košarkaša Majami hita, koji su čak i čekali Nikolu pred svlačionicom, pa je nešto ipak moralo da se preduzme. Braća Jokić su jedva čekali na to, kao njihovi vranci kada im se prikaže kocka šećera. Shvatili su da je došao konačno red da se manu političke korektnosti, već su krenuli u kampanju „Jokić”.

Da se razumemo, braća nimalo ne podsećaju na spin-doktore, niti bi iko pomislio da su sposobni da vode suptilne hibridne ratove. Zato somborski kauboji nisu povadili koltove, već mobilne telefone i namenski otvorili tviter nalog s jednostavnim nazivom „JokicBrothers”. Nalog je otvoren kao kanal komunikacije na kom razmenjuju poruke s Markusom Morisom, Markifovim bratom, koji je optužio Nikolu da je kukavički napao s leđa njegovog brata. Usred Amerike Jokići su uzvratili Morisovima:

– Markuse, trebalo bi da ovo što se desilo ostaviš tamo gde mu je mesto, na terenu, a umesto toga javno pretiš našem bratu! Tvoj brat je prvi napravio prljav potez. Ako želiš da ideš dalje od ovog, budi siguran, čekamo te! Braća Jokić – poslali su nežni tvit Strahinja i Nemanja.

Tviter rat je nastavljen s još po jednom suptilnom razmenom vatre, kao da će kad-tad izbiti rat između NBA familija. Naravno da neće. Ravničarski kauboji samo su radili na svom imidžu, odbranivši integritet i teritorijalni suverenitet svog brata. Znali su tačno šta treba NBA ligi. Treba im šou, to su im i dali.

Američki sportski komentatori predviđaju da će sudije sada biti mnogo naklonjenije Nikoli. Predlog za braću: neka odmah osnuju lobističku kompaniju! Za demokrate su previše sirovi, za republikance su nebrušeni dijamanti!