Nova vizija Srbije – uređena država

Najvažnije pitanje u Srbiji danas jeste zašto nam deca odlaze u inostranstvo i kako to da zaustavimo. Nije u pitanju samo činjenica da su plate male i da je samim tim nizak životni standard, već je podjednako problem što nema pravde i što ne živimo u uređenom društvu i državi. Kao što zemlja ne može da se obrađuje dok se ne poore, kao što nijedan posao niti sportska utakmica ne mogu da se odvijaju dok se ne znaju pravila igre, kao što nema države bez vladavine zakona i institucija, tako i u Srbiji prvo mora da se uvede red. Da Srbija postane uređena država i da nam deca ostanu ovde da žive u uređenoj zemlji. Zašto bismo bežali u druge države u potrazi za uređenim sistemom i boljim životom ako to možemo da ostvarimo i ovde? A možemo!

Nema sumnje da za to nije dovoljna samo smena vlasti već je neophodna i promena kompletnog nakaradnog političkog i pravosudnog sistema koji se ovde nije menjao više od tri decenije. Vlast se menjala više puta, ali je korumpirani i neuređeni sistem uvek ostajao isti. Promenimo sistem. Negativna selekcija i nepravda je podjednako razlog bekstva u inostranstvo kao i nemaština. Političke promene mogu da donesu samo novi ljudi koji nisu bili na vlasti i koji će promeniti sistem, uvesti red i dati demokratske garancije. Srpski pokret Dveri biće garant demokratičnosti, poštovanja Ustava, zakona, nezavisnih institucija, smenjivosti i podele vlasti, ljudskih prava i sloboda za sve.

Moderna Srbija mora da počiva na preduzetništvu, inovacijama, savremenim informacionim tehnologijama i kreativnoj industriji, na domaćem ekonomskom interesu i našoj pameti koju imamo i u otadžbini i u rasejanju. A to znači i poziv države onima koji su u inostranstvu da se vrate i uključe u sprovođenje nove vizije. Taj poziv države moraju da prate i konkretne državne mere: rešavanje pitanja državljanstva, poreske olakšice za investitore iz dijaspore, glas dijaspore u skupštini i vladi, razvoj srpskog IT sektora kao prioritet vlade... Zašto, primera radi, u gradu Čačku iz kojeg ja dolazim na obali Morave umesto stare i neupotrebljive industrijske zone, na nekoliko kilometara od centra grada, ne bi nikao novi Čačak, novo naselje u kome bi se naselili povratnici iz dijaspore? Ili u plodnoj moravskoj kotlini ili na prelepim ravnogorskim obroncima kao pilot-projekat planiralo jedno novo i moderno selo za povratnike iz rasejanja, sa kompletnom i najmodernijom infrastrukturom? Takvo novo selo nam je potrebno za sve, kao i novi grad, da za sve naše građane to budu naselja po meri čoveka i porodice. Nije poenta samo u asfaltu, zgradama i automobilima, već i u zdravoj hrani, vodi, zemlji i vazduhu, u zaštiti životne sredine i ekološkom, zelenom patriotizmu i zdravim stilovima života.

Ključna mera porodične politike za koju se zalažemo je smanjenje poreza na zarade i imovinu za sve one koji stupe u brak i dobiju dete. Tako ćemo podstaći rađanje. Siromašni moraju da plaćaju manje poreze nego bogati. I, što je posebno dragoceno za sve porodice u Srbiji – nedelja mora biti neradni dan i u privatnom sektoru.

Omogućićemo preko potrebnu decentralizaciju Srbije. Čitava Srbija ne sme da se pretvori u Beograd, jer je beogradizacija poguban proces kako za one koji žive u Beogradu koji se neplanski razvija i guši normalan život Beograđana, tako i za ostatak Srbije koji se prazni i nestaje. Zato je potrebno da se izvrši sveobuhvatna decentralizacija i podrže manji gradovi i opštine, posebno na granicama, a lokalnim samoupravama vrate izvorni prihodi, imovina i nadležnosti koje im je centralna vlast oduzela, kao i da se narodni predstavnici u skupštinama ubuduće biraju po imenu i prezimenu, i da se građanima omogući da na lokalnim referendumima odlučuju o tome gde ide njihov novac od poreza.

Nije sporno da su Srbiji potrebni novi putevi, železnica, bolnice i da je ova vlast dosta uradila povodom tog pitanja. Ali – po koju cenu? Čemu put u pravcu u kome više nema naroda jer u tom kraju su se svi odselili i više se niko ne rađa? Dobri su i korisni veliki infrastrukturni radovi, ali zašto su svi preplaćeni, zašto svaki na kraju ispadne više puta skuplji od prvobitne cene i kome ide razlika u ceni, zašto na svakome moraju da rade strane firme, a domaće samo kao podizvođači? Zašto od stranaca uzimamo kredite na koje plaćamo kamate uz uslov da poslove sa državom moraju da dobiju strane firme iz zemlje kreditora? Ako već uzimamo kredite onda to treba da radimo da bismo uposlili domaće firme i za ono što će povećati našu zaposlenost, razvoj domaće privrede, naše plate i naš BDP.

Privredni stub države treba da bude domaći preduzetnik. Nije sporno subvencionisanje stranih firmi ako donose poštene plate, poštovanje radničkih i sindikalnih prava, modernu tehnologiju koju mi nemamo i otvaraju put za domaće firme kao dobavljače i poslovne partnere. Sporno je da narodne pare idu stranim multinacionalnim kompanijama koje rade sve suprotno: daju niske plate, a dobijaju ogromne subvencije od države, u njihove pogone ne sme da uđe niti jedna inspekcija, a sav profit odnose u inostranstvo odakle im dolaze glavni dobavljači.

Naš cilj je da Srbija postane ekonomski centar Balkana. Bez snažnog razvoja domaće privrede nećemo moći da ostvarimo planove u oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture ili socijalne politike. Mera uspeha ove nove vizije Srbije meriće se u sferi razvoja i rasta domaće ekonomije i zato očekujem podršku domaćih preduzetnika i frilensera da zajedničkim snagama sve ovo pokrenemo i ostvarimo.

Predsednik Srpskog pokreta Dveri