Pametne mašine između nauke i umetnosti

Pored svih političkih ekonomskih i diplomatskih razgovora, u Beogradu je krajem oktobra vođen i – najvažniji dijalog našega doba. Pod tim nadnaslovom održana je tribina „Društvena pozicija veštačke inteligencije”. Bila je to ujedno i završna sesija u okviru međunarodne manifestacije „Art+Science” (Umetnost i nauka), čije je šesto izdanje održano pod sloganom „Svetovi veštačke inteligencije”.

„Cilj je bio da iniciramo svestrano promišljanje veštačke inteligencije, da je predstavimo kao nešto što nije stvar budućnosti ili fantastike. Ona je duboko uronjena u našu svakodnevicu i u znatnoj meri je određuje. Zato je centralno pitanje našeg doba u kom pravcu će se razvijati i primenjivati, kakve su i kolike njene kreativne mogućnosti”, kaže Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke, koji realizuje program „Art+Science”.

Kao i prethodnih godina, ova manifestacija bila je tačka susreta i dijaloga naizgled međusobno udaljenih kreativnih sfera. A da bliskost i saradnja umetnika i naučnika i u svetu i kod nas i te kako postoji, pokazala je postavka radova koji su plod udruženih stvaralačkih poduhvata. Reprezent takvog pristupa je „Binema”, pobednički rad nacionalne selekcije za 2021, koji su realizovali plesni koreograf Marko Milić i članovi kreativnog softverskog tima s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

„Izložbu ’Svetovi veštačke inteligencije’ činilo je 12 radova, koje smo rasporedili u okviru stalne postavke Muzeja nauke i tehnike, s namerom da pokažemo kako nove tehnologija nisu ’pale s neba’, već da su oslonjene na baštinu, čije ishodište definitivno predstavljaju”, objašnjava Erić.

Kako ističe, naučno i umetničko sagledavanje odnosa veštačke i prirodne inteligencije zapravo je stremljenje da razumemo sebe i svoje postojanje. U tom smislu dragocena podloga za širi kontekst promišljanja bilo je gostovanje francuske vizuelne umetnice Žistin Enar, koja je predstavila svoj rad „Co(AI)xistence”. Kovanica nastala od reči suživot i veštačka inteligencija (AI – artificial intelligence) ukazuje na istraživanje uspostavljanja veza između ljudi i naprednih tehnologija. Ovaj rad je s velikim uspehom predstavljen ne samo na prestižnim umetničkim institucijama već i na naučnim skupovima jer podjednako pripada i jednoj i drugoj sferi.

Glavni akteri „Co(AI)xistence” su Mirami Morijamo, japanski glumac i plesač, i robot Alter, iza koga stoji istinski trust mozgova. Njegovu inteligenciju i svedeni ljudski lik kreirali su slavni profesor Hiroši Išiguro sa Univerziteta u Osaki i tim naučnika sa Univerziteta u Tokiju. Robotom upravlja autonomni sistem sposoban da uči na osnovu svog iskustva i da u realnom vremenu sledi Morijamove pokrete. Između čoveka i mašine tako se stvara usklađena, gotovo plesna koegzistencija.

„Još nekoliko radova je tretiralo veštačku inteligenciju na emocionalnoj ravni. Kada imate neku formu koja pobuđuje osećanje privlačnosti ili odbojnosti, doživljaj tehnologije biće bitno drugačiji. Prema veštačkoj inteligenciji u ljudskom obličju razvija se sasvim drugačiji odnos nego kada je to isto spakovano u nekakvo bezlično geometrijsko telo”, naglašava naš sagovornik.

Da je veštačka inteligencija inspirativna oblast, pokazala je i zainteresovanost publike. Prema Erićevim rečima, nijedan program CPN-a do sada nije imao takvu posećenost, a organizovano su dolazila i čitava školska odeljenja.

Na tragu najaktuelnijih pitanja današnjice, CPN je već počeo pripremu za sledeći „Art+Science”, koji će se održati tokom jula i avgusta 2022. u Novom Sadu. Umetnici i naučnici ukrstiće inspiracije na temu klimatskih promena. I to bi, po svemu sudeći, mogao da bude najvažniji dijalog našega doba.

Portreti rukom robota

Veliku pažnju posetilaca izložbe privukla je instalacija „Studija ljudskog bića”, francuskog umetnika Patrika Tresea, u čijem fokusu su pitanja otelotvorenja, sećanja i ostavljanja traga u vremenu i prostoru. U scenografiji nalik času crtanja, robot pričvršćen za školsku klupu portretiše modele koji stanu pred njegovu kameru. U roku od 15 minuta „proizvodi” sliku za uspomenu, koja i sama postaje deo instalacije „Studija ljudskog bića”. Tokom desetogodišnje karijere i nastupa od Londona do Tokija, ruka veštačke inteligencije stvorila je impresivnu zbirku od 40.000 portreta.