Migranti između „patriota" i „iskandera"

U ozbiljnom zaoštravanju odnosa između EU i Belorusije, u kojem su sve vidljiviji elementi podele na liniji Istok–Zapad, odnosno NATO – Ruska Federacija, Aleksandar Lukašenko uvek je spreman da doda barem za oktavu više tonove nego što to čini zvanična Moskva. Dok EU u Briselu razmatra dodatne mere kojima će kazniti Minsk, Lukašenko potencira savez s Moskvom i zajedničku odbrambenu politiku, a Moskva pokušava da bude glas razuma držeći prst na obaraču.

Savet EU juče je proširio zakonski okvir koji će omogućiti pooštravanje sankcija Belorusiji: pojedincima i firmama koje „perfidno”, kako je rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, upravljaju izbeglicama. Dubai, Bagdad i Istanbul su, pod pritiskom, već zabranili putnicima iz Sirije i Iraka da putuju u Minsk, ali se na granici već nalaze hiljade migranata s malom decom koji pokušavaju da uđu u EU.

U iščekivanju odluke o proširenju evropskih sankcija (koja je bila izvesna), Lukašenko je predložio da migrante koji ne žele da se vrate u svoje zemlje prebaci avionima državne avio-kompanije „Belavija” (koja je pod sankcijama) – direktno u Minhen. Navodno su neki mediji prethodno preneli da je Nemačka izrazila spremnost da prihvati migrante koji se danima smrzavaju na ničijoj zemlji.

Zna i sam Lukašenko da se njegova ponuda ne uzima u razmatranje, ali je to nova strelica koju odašilje. Nedavno je Lukašenko izazvao ozbiljnu paniku u Evropi pretnjom da bi mogao da zavrne dovod ruskog gasa koji prolazi kroz Belorusiju. Dok je Đuzep Borelj smirivao Evropljane uveravajući ih da Moskva neće dozvoliti prekid snabdevanja gasom, Vladimir Putin je „peglao” Lukašenkovu izjavu govoreći da se nada da to neće učiniti jer bi u nezgodnu situaciju doveo Moskvu kao isporučioca gasa, da bi na kraju zaključio da se ipak ponekad i takve nesrećne stvari događaju, jer je Ukrajina tako nešto učinila 2008. godine.

Sada je Lukašenko bacio novu „udicu” rekavši da mu je potrebno nekoliko raketnih sistema „iskander” na zapadu i jugu, prema Poljskoj, Litvaniji i Ukrajini. „Neka ih, neka stoje”, zaključio je on u intervjuu „Nacionalnoj odbrani”. Ovi sistemi mogu da nose konvencionalne i nuklearne rakete dometa do 500 kilometara i već su okosnica sukoba jer su razmešteni u Kalinjingradskoj regiji.

Zvanična Moskva nije se još izjasnila da li je razmatrala ovaj Lukašenkov zahtev, ali on ne predstavlja ništa neobično s obzirom na zajedničku vojnu doktrinu koju su Lukašenko i Putin odobrili početkom ovog meseca na sastanku Vrhovnog saveta unije. Usvajanje zajedničkog dokumenta obrazloženo je promenom vojno-političke situacije u regionu, pojavom novih izazova i pretnji za dve države, kao i „nezapamćenim spoljnim pritiskom”. Nova vojna doktrina povećaće nivo koherentnosti odbrambene politike i obezbediti veću interakciju između ruskih i beloruskih ministarstava i resora. To se već moglo videti ovih dana na terenu, kad su ruski lovci obezbeđivali vazdušni prostor Belorusije. Prošle sedmice je beloruski predsednik zatražio od Putina pomoć Ministarstva odbrane pri dežurstvu na zapadnoj granici i o tome je, kako kaže, postignut dogovor.

Sve češće se mogu čuti objašnjenja da je migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici samo mali, najnoviji povod, koji ima cilj da uvuče Rusiju i da bi veoma lako sve moglo da eskalira u vojni sukob. Ilustrativan primer koji govori u prilog ovoj tezi je i jučerašnji poziv potpredsednika poljske vlade Pjotra Glinskog da se Rusija i Belorusija isključe iz međunarodnih organizacija i uklone sa sportskih takmičenja zbog migracione krize na poljsko-beloruskoj granici. On je rekao da bi međunarodni pritisak na ova dva režima – beloruski i ruski – trebalo da bude mnogo jači.

„Razmotrio bih čak i mogućnost da se ove dve zemlje isključe iz niza međunarodnih organizacija, uključujući sportske događaje koji su im važni”, rekao je on za „Poljska tajms”.

Još krajem oktobra, Lukašenko je upozoravao na militarizaciju na zapadnoj granici: naime, na poljskoj teritoriji je konstatovano grupisanje tenkova „leopard”, što se teško moglo podvesti pod zaštitu od migranata.

Migrantskoj krizi na belorusko-poljskoj granici prethodila su upozorenja Pentagona da Rusi izvode velike pokrete jedinica i naoružanja na svojoj zapadnoj granici, prema Ukrajini. Iako se Ukrajina desetak dana opirala ovim tvrdnjama i sa visokih pozicija (načelnik Generalštaba i predsednički kabinet) poručivala da oni nemaju takve obaveštajne podatke – na kraju je Volodimir Zelenski poklekao pod američkim pritiskom i prihvatio da su vežbe NATO-a u Crnom moru organizovane kako bi se zaštitila Ukrajina.