​„Instagram" i mentalno zdravlje

Povezanost učestale upotrebe društvenih mreža i depresivnih i anksioznih stanja, naročito među mlađom populacijom, poznata je činjenica dokumentovana u naučnim studijama i statistikama, no o njoj se, nažalost, nedovoljno govori u medijima, što zbog jakog uticaja korporacije „Fejsbuk” (teške više od jednog triliona dolara), koja poseduje najpopularnije platforme za umrežavanje, što zbog nezainteresovanosti javnosti za ove teme koje se neretko smatraju trivijalnim i banalnim. Statistike, međutim, ukazuju da problem postoji kao i da vremenom postaje sve rasprostranjeniji i veći, o čemu svedoči i izveštaj o internom istraživanju koje je „Fejsbuk” sprovodio najmanje dve godine o uticaju „Instagrama” na mlade („Fejsbuk” je vlasnik „Instagrama” od 2012. godine), a potom držao u tajnosti, a koji je Volstrit džornal objavio polovinom septembra.

Podaci koji su se našli u ovom izveštaju pokazuju da značajan procenat adolescenata korisnika platforme „Instagram” (njih 40 odsto) ističe da je njihovo prisustvo na ovoj društvenoj mreži odgovorno za lošu sliku koju stvaraju o sebi i svom telu. Naime, 32 odsto tinejdžerki navelo je da je „Instagram” pogoršao njihovo viđenje i prihvatanje sopstvenog tela, 25 procenata tinejdžera koji se ne osećaju dovoljno dobro i adekvatno u sopstvenom telu navodi da je to počelo s upotrebom ove društvene mreže; potom, među adolescentima koji su prijavili suicidne misli, 13 procenata Britanaca navodi „Instagram” kao uzrok takvih misli u poređenju sa šest odsto Amerikanaca. Mnogi korisnici istakli su da „Instagram” podriva njihovo samopouzdanje i negativno utiče na odnose koje imaju s prijateljima. (Izvor The Wall Street Journal, 14. septembar 2021.)

Kako ne postoji starosna granica za kreiranje profila na „Instagramu” (ona je fiktivno ustanovljena na 13 godina, ali u praksi se ne primenjuju nikakva ograničenja), više od 40 procenata korisnika „Instagrama” ima 22 godine ili manje, a širenje baze mladih korisnika od ključne je važnosti za sticanje materijalne dobiti zbog čega je „Fejsbuk” i skrivao od javnosti podatke iz svog internog istraživanja koji bi mogli biti od značaja u prevenciji i lečenju mentalnih poremećaja kod mladih prouzrokovanih ili pogoršanih upravo upotrebom društvenih mreža. Naročito zabrinjava činjenica što mladi, uprkos lošem uticaju „Instagrama” na njihovo mentalno stanje i priznanju da su „navučeni” na neprekidno listanje početne strane i insta-priča, nisu spremni da se odreknu upotrebe ove društvene mreže. Kao uzrok navode nizak stepen samokontrole, privlačnost ove platforme, ali i društvenu izolaciju u kojoj bi se našli ukoliko ne bi bili prisutni na „Instagramu”. Iako su svesni da previše vremena provode na „Instagramu”, ističu da osećaju obavezu da budu tamo kako ne bi nešto propustili ili bili izostavljeni.

Telo i imidž

Lažno ulepšana slika tela na „Instagramu”, kako ženskog, tako i muškog, i nedostižni standardi lepote negativno utiču na percepciju sopstvenog tela kod mladih ljudi koji sebe neretko vide kao nedovoljno mršave, zategnute, zgodne, visoke ili lepe. Nesigurnost koja nastaje prilikom suočavanja s lažno savršenim slikama tela na „Instagramu” može rezultirati, češće kod tinejdžerki nego kod tinejdžera, poremećajima u ishrani kao što su anoreksija i bulimija. Naročito su u opasnosti oni mladi ljudi koji već imaju predispozicije za razvijanje ovakvih stanja, „Instagram” kod njih može pokrenuti poremećaj ili ga dodatno pogoršati ukoliko već postoji.

U pokušaju da izgrade imidž koji se promoviše putem „Instagrama”, a često potiče od izuzetno malog procenta izuzetno bogatih ljudi koji putem društvenih mreža zarađuju basnoslovne sume novca upravo reklamirajući određeni izgled i imidž, mladi ljudi spremni su da preduzmu korake koji dovode u opasnost njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Izgladnjivanje, naporni treninzi, praćenje saveta o ishrani i vežbanju samoproklamovanih stručnjaka za „Instagram” ozbiljno ugrožavaju psihofizičko stanje mladića i devojaka i podrivaju stvarne autoritete i uzore ponašanja.

S društvenim mrežama pojam društvenog poređenja među mladima (prisutan mnogo pre pojave interneta) dodatno se produbio. Radi se, naime, o procenjivanju sopstvene vrednosti u odnosu na privlačnost, bogatstvo i uspehe drugih. Od svih platformi, „Instagram” se pokazao najštetnijim po tinejdžere (i ne samo po njih) budući da počiva na deljenju nerealno ulepšanih i do neprepoznatljivosti dorađenih fotografija kojima je cilj da prikažu korisnika u savršenom svetlu, kao uvek doteranog, sređenog, savršenog tela, kože i kose, besprekorne garderobe po poslednjoj modi, a neretko i na egzotičnim destinacijama gde za jedan vikend treba izdvojiti prosečnu platu (i to ne samo srpsku). Jasno je da se s ovim savršenim i lažnim predstavama s „Instagrama” prosečan tinejdžer u formativnim godinama ne može nositi bez ozbiljnog preispitivanja sopstvenog mesta u svetu i svoje vrednosti u takvom okruženju. Kao posledica pritiska da se izgleda savršeno i neguje životni stil koji velika većina korisnika „Instagrama” ne može da priušti dolazi do javljanja depresivnih i anksioznih stanja. U jednom broju slučajeva ovakva stanja mogu eskalirati u suicidne misli zbog nemogućnosti ispunjenja nametnutog (nerealnog i lažnog) modela izgleda i ponašanja.

Onlajn vršnjačko nasilje

Pored toga što je prevashodno platforma namenjena za deljenje fotografija i merenje popularnosti (popularnost raste s povećanjem broja pratilaca), „Instagram” je otvorio prostor i za onlajn nasilje među tinejdžerima. Širenje glasina, negativni komentari, ismevanje, ponižavanje, pretnje putem direktnih poruka samo su vrh ledenog brega vršnjačkog nasilja koje se po završetku školskih časova iz učionice i sa igrališta seli u virtuelnu realnost „Instagrama”. U strahu da ne budu odbačeni od strane vršnjaka ili društveno obeleženi, mnogi tinejdžeri žrtve vršnjačkog onlajn nasilja odlučuju da o istom ćute pa mesecima, čak i godinama, trpe velike pritiske i suočavaju se s ozbiljnim poteškoćama u svakodnevnom životu, što neretko rezultira mentalnim poremećajima.

Neadekvatno i nekontrolisano korišćenje društvenih mreža, pre svega „Instagrama”, koji se u nizu istraživanja pokazao kao najpopularnija i najštetnija platforma među mladim korisnicima, može imati izuzetno loše posledice po mentalno zdravlje korisnika, naročito ako su oni u formativnim godinama kada stvaraju sliku o sebi i pronalaze svoje mesto u širem društvenom kontekstu. Kako su tvorci ove platforme više puta pokazali nespremnost da preuzmu odgovornost za negativne aspekte svojih proizvoda, niti da načine korake kako bi nešto izmenili u korist očuvanja mentalnog zdravlja mladih korisnika, na roditeljima je ključni zadatak regulacije vremena koje njihovi tinejdžeri provode pored ekrana, ali i sadržaja kojima se izlažu.