Tajne nadrealno dugog trajanja

Dok Novak Đoković uporno nastavlja da niže pobede, ceo svet ima priliku da uči o tajnama nadrealno dugog trajanja na vrhu. Nisu one lako vidljive. Kada je sam pokušavao da ih objasni, često nije shvatan ozbiljno, a još češće njegove izjave nisu bile razumljive najširem krugu navijača, naviklih na najjednostavniji, uvek isti sportski jezik.

Tako su kraj mnogih prošli i Đokovićevi komentari o mentalnom aspektu sportskih priprema, neposredno posle ekspresne pobede protiv Andreja Rubljova (6:3, 6:2), kojom je u Torinu deveti put obezbedio učešće u polufinalu završnog godišnjeg ATP turnira najbolje osmorice sveta:

– I posle svih ovih godina i dalje drhti ruka, znoji se dlan, javljaju se grčevi u stomaku. Ljudi smo, imamo emocije, to ne može da se izbegne, ali ono što može da se kontroliše jeste kako upravljati tim emocijama. Ja sada znam da je sve to prolazno i da zavisi od okruženja. Iskustvo puno pomaže, ali i mentalni rad. Malo se priča o tome, ljudi se pridržavaju floskula „budi jak, treniraj jako”. Ja sam više za to da radiš pametno, a pre svega da razumeš samog sebe.

Neverovatni niz rezultata sve više ućutkuje one koji su ismevali Đokovićeve pokušaje najrazličitijih vrsta da uskladi oko sebe i u sebi sve što mu je potrebno. U tom mozaiku uspeha, sastavljenom od hiljadu detalja, povremeno i ključni ljudi oko njega progovore, dokazujući uvek iznova da je u naizgled jednostavnom činu prebacivanja loptice svaki od njih neophodni deo istog tima. Sve češće čujemo Marjana Vajdu i njegove očinske stavove, a poslednjih godina i Gorana Ivaniševića bez dlake na jeziku, s oštrim komentarima kojih niko nije pošteđen.

Došlo je vreme da deo tajni otkrije i Ulises Badio (43), član tima od maja 2017, pristigao u vreme najveće krize rezultata i saradnje sa štabom. Po blagorodnom izgledu i ponašanju, uvek s osmehom, argentinski fizioterapeut italijanskog porekla podseća na Vajdu i vrlo dobro se uklapa sa svima u štabu. Ovog februara je prošao najteži test u Melburnu, kada je Novak s ozbiljnom povredom trbušnog mišića u trećem kolu stigao do devete titule, na teško objašnjiv način.

Mnoge će iznenaditi koliko pažnje jedan fizioterapeut posvećuje duhovnom i mentalnom aspektu, baš kao i sportista kojem je posvećen:

– Počeo sam da radim za ATP u Rimu 2011/12, gde sam se redovno sretao s Novakom. Uvek sam imao visoke ciljeve i sanjao da sarađujem s najboljim. Zbog toga sam odbijao mnoge ponude do 2017, kada me je pozvao da mu pomognem zbog problema s laktom. Došao sam u periodu kada je bio bez štaba. Pošto smo nas dvojica bili sami, uspostavili smo jaku vezu i dobro se upoznali. To je bilo veoma važno. Odgovornost u radu s teniserom kao što je Đoković je 200 odsto, jer takav sportista je kao „ferari”, u svakom trenutku možete da ga oštetite. Morate da poznajete njegovu anatomiju i svoju profesiju, kao što on poznaje svoje telo. Bilo je važno što sam imao široko iskustvo, pa i na alternativnom i holističkom nivou, studirajući kinesku medicinu dugi niz godina.

Tako je ostvarena i duhovna bliskost:

– Pored holističkog pristupa, on ima veoma specifičnu životnu priču, baš kao i ja. Ne znam da li nas je to zbližilo, ali nam je pomoglo da imamo veoma posebnu svakodnevnu osetljivost i širinu pristupa kada donosimo odluke. Ujedinjujemo rad na telu i duhu, ne toliko na nivou religije, jer svako ima svoju. Obojica smo duhovno usmereni i spremni da meditiramo i učimo. Zajedno provodimo dosta vremena u tišini i često radimo bez reči.

Angažovanje fizioterapeuta je celodnevno, ne samo Ulisesovim „magičnim rukama”, kako ih je Đoković više puta nazvao:

– Ne mogu da provedem četiri sata lečeći ga, a zatim da ga vidim tek pre meča. Moram da ga pratim u svakom trenutku, čak i kada sedi da vidim kakvo mu je držanje, ili da znam koliko je vode popio, ili koliko je pojeo. Ili da li je dugo razgovarao s nekim preko telefona, jer svaki detalj može da ga promeni. Istraživanja pokazuju da i prilikom izlaska sportiste na teren ljudi koji ga hrabre stvaraju stres i utiču na tenziju mišića, što može da dovede i do povreda. Zato radimo na mentalnom nivou, da bude stalno svestan svoga tela i da brine o njemu.

Badio veruje da Đokovićeva vrhunska forma može još dugo da traje:

– On je krajnje neobična osoba, vanzemaljac... Gleda na svaki detalj, veoma je osetljiv i nikad nije zadovoljan. Zato je šampion. Radio sam s njim stvari koje nikada nisam mogao s drugima. Pre neki dan Zlatan Ibrahimović mu je ispričao kako je najbolje igrao fudbal sa 35 godina. Uveče, dok smo radili, rekao sam Novaku: „Da li shvataš da tvoja sledeća godina može da bude najbolja?” Važno je da zna da još ima mnogo godina pred sobom, barem četiri ili pet na najvišem nivou.