Bela kuća protiv OPEK-a i američkih naftaša

Američki predsednik Džozef Bajden ušao je ove sedmice u novu fazu političke borbe za snižavanje rekordne cene nafte na domaćem i svetskom tržištu, i to nakon uzastopnog ovogodišnjeg ignorisanja OPEK-a da usliši apele Vašingtona i poveća izvoz barela. Prvi put u istoriji, američki lider i predsednik Kine Si Đinping u video-razgovoru početkom sedmice raspravljali su o mogućnosti da – uprkos odnosima zategnutim kad je reč o brojnim pitanjima – Vašington i Peking uoči predstojeće zime simultano puste naftu iz domaćih strateških rezervi na tržište.

Isti predlog Vašington je uputio Indiji, Japanu i Južnoj Koreji. Zbirno, ovaj kvintet (SAD, Kina, Indija, Japan i Južna Koreja) predstavlja grupu vodećih svetskih uvoznika nafte, koji se već mesecima manje-više žustro vajka zbog za sada nepopustljive odluke „OPEK-a plus” da svetu u jeku asimetričnog privrednog postkorona oporavka dodaje po 400.000 barela nafte mesečno do kraja 2022. godine.

Najnovija petro-inicijativa Vašingtona usmerena ka vodećim azijskim uvoznicima nafte (i pretpostavljenim rivalima kod snabdevača), predstavlja upadljivi otklon od ranije prakse Vašingtona da koordiniše poteze s članicama grupacije OECD, tj. vodećim ekonomijama razvijenog sveta. Kina i Indija inače nisu stalne, već pridružene članice OECD-a. Drugim rečima, otvara se moguća nova linija združivanja najjačih svetskih potrošača nafte.

U međuvremenu, potencijalna poplava nafte iz domaćih strateških petro-rezervi Vašingtona, Pekinga, Nju Delhija, Tokija i Seula nije jedina akcija koju Bela kuća planira u rvanju sa sve skupljim benzinom i naftnim derivatima u SAD i šire.

Naime, šef Bele kuće zatražio je ove sedmice od američke Federalne trgovinske komisije da pokrene istragu protiv dve najjače naftne kompanije SAD: „Ekson mobajla” i „Ševrona”. Preciznije, predsednik Bajden je u pismu Lini Kan, šefici Federalne trgovinske komisije, zatražio da se proveri da li su najveće domaće petro-kompanije, uključujući „Ekson mobajl” i „Ševron”, upletene u „potencijalno nezakonito ponašanje”, zbog koje Amerikanci plaćaju preskup benzin, preneo je „Fajnenšel tajms”. Prema Bajdenovom uverenju, „sve više je dokaza o ponašanju protiv potrošača” na tržištu, uz napomenu da dve „najveće kompanije za naftu i gas,  mereno tržišnom kapitalizacijom”, planiraju „milijarde dolara otkupa akcija i dividendi”, čak i dok cene na pumpi nastavljaju da rastu, navodi londonski dnevnik.

Na šta bi mogla da izađe ova istraga Vašingtona protiv čelnih kompanija američkog biznisa, zagonetka je.

U međuvremenu, ni Kapitol hil ne sedi skrštenih ruku kad je reč o paprenoj ceni benzina (galon je danas 60 odsto skuplji nego lane u isto vreme, dok, na primer, u Kaliforniji cena obara istorijske rekorde).

Naime, u Kongresu naveliko razmatraju da li bi trebalo zabraniti izvoz američke nafte (poslednjih meseci Amerika je prodavala stranim kupcima oko tri miliona barela dnevno, što je više nego izvoz Kuvajta), ili možda dodatno zaoštriti odnose s OPEK-om?

Jedan od predloga jeste da se na snagu vrati zakon protiv kartela iz 1890. godine, kojim je svojevremeno slomljen monopol američkog „Standard ojla”. Prema toj zamisli, OPEK bi mogao da bude proglašen kartelom koji, prema američkim zakonima, nezakonito manipuliše cenom nafte, te bi stoga mogao da bude pozvan da namiri ilegalno stečenu zaradu. Koliko je do eventualnog izglasavanja ’rimejka’ zakona iz 1890. godine (takvih je inicijativa bilo i ranijih decenija, ali su odbijene), neizvesno je.

Šta bi mogao biti eventualni odgovor OPEK-a i „OPEK-a plus” na najnovije međunarodne diplomatske petro-manevre Vašingtona, biće jasnije nakon sednice 23 petro-države, članice udruženja „OPEK plus”, zakazane za 2. decembar.

U međuvremenu, zvanični Peking je ove sedmice potvrdio da razmatra puštanje nafte iz domaćih strateških rezervi na tržište. Istovremeno, ostalo je neizvesno koliko je razgovor Bajdena i Sija uticao na najavu da bi jedan od vodećih uvoznika nafte mogao da uđe u poduhvat obaranja cene barela, koje većinom nabavlja od OPEK-a. Istovremeno, Tokio i Seul za sada uzdržano reaguju na najnoviju petro-inicijativu Bele kuće. Indija je u međuvremenu, nakon ponovljene odluke OPEK-a da ne povećava izvoz, smanjila svoj uvoz barela iz Saudijske Arabije za četvrtinu.

Da li će SAD uspeti da okupi Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju na petro-akciju pre sednice OPEK-a, nije sasvim izvesno. Američka investiciona banka Goldman Saks upozorava da bi eventualno puštanje američke nafte iz četiri podzemna megabunkera duž obala Luizijane i Teksasa na domaće tržište samo privremeno podstaklo pad cene strateškog energenta. Posmatrači istovremeno upozoravaju da su američke strateške rezerve nafte (oko 660 miliona barela) danas na najnižem nivou od 2003. godine, kao i da su rekordna povlačenja iz te „petro-banke” već u toku. Istovremeno, na Volstritu skreću pažnju američkoj administraciji da bi eventualna zabrana izvoza nafte iz SAD izazvala „neslućeni haos” na svetskom petro-tržištu.