Izbori na svake tri godine

Srpska akademija nauka i umetnosti će naredni put birati nove dopisne, redovne i članove iz inostranstva 2024, jer se izbori u SANU održavaju na svake tri godine. Složena procedura odabira po pravilu počinje oko godinu dana pre izborne skupštine, javnim pozivom akademije da se predlože kandidati.

Prema Statutu SANU, za dopisnog člana – što je „prvi nivo” članstva u akademiji – može biti izabran državljanin Republike Srbije koji se istakao izuzetnim naučnim, odnosno umetničkim radom. Za redovnog člana može biti izabran samo dopisni član, i to na osnovu izuzetnog doprinosa nauci odnosno umetnosti, ostvarenog u celokupnom stvaralaštvu, a posebno u periodu otkako je izabran za dopisnog člana.

Predloge za kandidate za redovne i dopisne članove, između ostalih, mogu da podnesu odeljenja, ogranci i odbori SANU, kao i tri člana akademije iz oblasti kojom se kandidati bave, ali i predlagači iz šire naučne i umetničke zajednice – univerziteti, fakulteti, instituti, naučna i umetnička društva.

Ceo izborni proces prati komisija SANU sačinjena od predstavnika svakog odeljenja akademije. Ona u januaru u izbornoj godini, nakon što istekne rok za podnošenje predloga, najpre ustanovljava proceduralnu ispravnost kandidatura, prigovore javnosti na njih, kao i potrebu za eventualnim dopunama.

Predlozi koji prođu tu selekciju kao validni, upućuju se odeljenjima i ograncima SANU, koji od marta do maja tajnim glasanjem formiraju i svoje predloge za kandidate, nakon čega se imenuju komisije za pisanje referata o svim kandidatima. Zatim se svi predlozi i referati – bilo da su potekli unutar SANU ili van nje – stavljaju na glasanje u odeljenjima. Tom prilikom kao prihvaćene se smatraju sve kandidature koje na tajnom glasanju dobiju većinu glasova članova odeljenja koje se o njima izjašnjava, dok se za kandidature usvojene dvotrećinskom većinom smatra da su ujedno podržane od strane tog istog odeljenja. I jedni i drugi usvojeni predlozi u junu se prosleđuju Predsedništvu SANU, koje zatim u septembru stavlja odluke o kandidatima, zajedno s referatima i ostalom izbornom građom, na uvid javnosti na najmanje 20 dana. Nakon uvida ustanove, udruženja i građani mogu da dostave pisane primedbe predsedništvu na referate i mišljenja odeljenja o kandidaturama, posle čega se predsedništvo izjašnjava o tim prigovorima i svojem mišljenje dostavlja Izbornoj skupštini SANU.

Zatim, u oktobru, Konferencija članova SANU upoznaje članstvo s predlozima koji su prošli celu proceduru i nalaze se na konačnoj listi, a donosi se i odluka o izgledu i elementima glasačkog listića. Svaka kandidatura ponaosob se potom, uoči konačne izborne skupštine, dostavlja svakom članu SANU.

Izbornu skupštinu, koja se održava u novembru, čine članovi SANU u radnom sastavu, odnosno svi redovni i dopisni članovi. Kvorum za odlučivanje postoji ukoliko je prisutna prosta većina, pri čemu taj nužni minimum prisutnih može da se umanji za broj članova koji duže od godinu dana nisu učestvovali u radu SANU ili su stalno nastanjeni u inostranstvu.

Novi redovni članovi biraju se većinom glasova od ukupnog broja redovnih članova, a dopisni i inostrani većinom od ukupnog broja svih redovnih i dopisnih članova. Glasanje za sve tri vrste članstva je tajno.

Akademici – samo redovni članovi

U javnosti se često svi članovi SANU kolokvijalno nazivaju akademicima, ali je ta odrednica, prema Statutu SANU, „rezervisana” samo za redovne članove ove institucije. Ovo zvanje nemaju dopisni članovi. Takođe, akademicima se u ovom smislu ne smatraju ni inostrani članovi, koji su izuzeti i iz radnog sastava SANU. Oni se, inače, biraju na inicijativu odeljenja, ogranaka ili Predsedništva SANU i u ovu kategoriju mogu biti izabrani strani državljani s izuzetnim zaslugama za opšti napredak nauke ili umetnosti, kao i za razvoj naučnih ili umetničkih veza između zemalja u kojima deluju i Republike Srbije.