Nova brojila i stari tarifni sistem

Pod naslovom „Pametnim brojilima do uštede” novinarka „Politike” Mira Čekerevac profesionalno je čitaocima prenela jednu raspravu iz Narodne Skupštine. Diskutovalo se o Ugovoru o zajmu od EBRD za nabavku „pametnih brojila” za gradove Niš, Čačak i Kraljevo. Izvestilac predlagača bila je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava. Na pitanje poslanika, sada pokojnog, Muamera Zukorlića zašto nije prisutna resorna ministarka, gospođa Čomić je odgovorila da i ona dobro poznaje tu oblast, te da je diplomirana fizičarka. Međutim, nije bio njen zadatak da kao fizičarka podučava poslanike o principu rada ni starih (elektromagnetnih), a ni novih (kompjuterskih) brojila.

Obrazlažući Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji, vrlo malo je govorila o uštedi koju će EPS imati u primeni tih brojila, a mnogo više o koristi i uštedi koju će imati potrošači iz kategorije domaćinstva. Između ostalog, rekla je: „Realizacija Ugovora treba da omogući veći uvid u to koliko trošimo i da svako domaćinstvo razmišlja kako da uštedi energiju. Upotreba pametnih brojila omogućiće nam da štedimo svaki dan, jer je to nama na korist u svakom domaćinstvu, ali sa svešću da tako štedimo i za ukupan energetski bilans celog društva.” To je čisto obmanjivanje građana.

Predsednica Odbora za finansije, doktor ekonomskih nauka Aleksandra Tomić veoma je stručno i ubedljivo istakla ekonomsku opravdanost tih brojila i koristi koju će od njih imati EPS, a to su: eliminisanje starih, teško održavanih uklopnih satova (kopčalica) za svako dvotarifno brojilo, daljinsko upravljanje i očitavanje, sprečavanje krađe i druge funkcije za smanjenje gubitaka u mreži. Međutim, nije ni pokušala da govori o uštedama i dobitku u korist potrošača. Znala je vrlo dobro da „pametna brojila” za potrošače, u pogledu boljeg uvida i uštede s ovakvim tarifnim sistemom, baš ništa ne znače.

Nova brojila imaju i nude široku lepezu i suvišnih parametara i opcija koje potrošaču ne koriste, nego mu samo otežavaju i usporavaju očitavanje za interni obračun i praćenje potrošnje. Na brojčaniku (ekranu), u trajanju od po 5–6 sekundi, rotiraju se i smenjuju cifre 7–8 parametara, među kojima i podaci o stanju utrošene energije. To se neprestano ciklično ponavlja, a potrošače interesuju samo dva broja – stanje skupe i jeftine struje. Te dve stavke, transparentno, pregledno i čak za polupismene potrošače jednostavno, omogućavala su brojila: „Iskre” Kranj, „EI” Niš, „Rudija Čajaveca” iz Banjaluke, „Ganca” iz Mađarske i druga. Ni „pametna brojila” nemaju nikakve tajmere, senzore, limitatore i slično da potrošače upozore kako da se ponašaju da bi smanjili potrošnju i ostvarili uštedu.

Međutim, tajnu velike uštede za potrošače uvođenjem „pametnih brojila” čuva ministarka energetike profesorka Zorana Mihajlović. Ona je još 2011. godine kao političar-početnik, u predizbornoj kampanji SNS-a na svim skupovima građana obećavala uvođenje dnevne niže tarife u trajanju od dva sata (od 14 do 16 časova) i 56 sati svakog vikenda (od petka u 23 do ponedeljka u sedam sati). Takav tarifni sistem je od 1974. do 1992. godine primenjivan u celoj Jugoslaviji, a u BiH nije prekidan ni u toku rata i koristi se i sada.

Kao ministarka energetike, u februaru 2014. godine upriličila je razgovor na tu temu s građanima kod gradonačelnika Novog Sada. Tada je, uz prisustvo predstavnika EPS-a i „Elektrovojvodine” rekla da obećanje nije ispunila zbog zastarelih brojila. Istakla je da su samo potrošači Vojvodine stekli tehničke uslove za promenu, odnosno primenu novog, za potrošače povoljnijeg tarifnog sistema, ali da se taj sistem ne može regionalno primenjivati sve dok se uslovi za primenu ne stvore u celoj državi. Zašto EPS kasni osam godina sa stvaranjem uslova za smanjenje vlastitih troškova u poslovanju, kao i da se potrošačima smanje iznosi na računima za potrošnju električne energije?

Svetko Latinović,
inženjer elektrotehnike, Kać