Trajno rešenje problema sušenja sadnica

Godinama možemo videti masovno sušenje sadnica drveća po beogradskim parkovima i uličnim drvoredima. Javno preduzeće „Zelenilo Beograd” osušene sadnice zamenjuje novima. Najčešće se to ponavlja i po više godina na istoj lokaciji. Sve što se zasadi – to grad plati. Nažalost, krajnji rezultat je porazan.

Istine radi, valja istaći da radnici „Zelenila Beograd” posao sađenja (i ponovnog zasađivanja) sadnica obavljaju, u svemu, po uzusima struke: odnegovane (višegodišnje) sadnice iz rasadnika presađuju na novu lokaciju s busenovima zemlje uz korenje, fizički ih obezbeđuju od vetra i uz korenje postavljaju creva, preko koji se mogu zalivati sve dok se korenov sistem ne razvije da može crpeti vlagu iz većih dubina. Što su sadnice starije – to više godina treba da budu zalivane. Dakle, komunalci sađenje obavljaju stručno i uporno. To što je loš prijem (ukorenjivanje) sadnica – nije rezultat njihovog lošeg rada.

Problem je u odsustvu nege sadnica zalivanjem, saobražene današnjim klimatskim uslovima. Da bi komunalci i te radove obavljali kvalitetno nedostaju dve bitne pretpostavke: raspolaganje potrebnom količinom vode i odgovarajuća tehnička opremljenost „Zelenila Beograd” za masovno zalivanja sadnica tokom leta. Ove manjkavosti oslobađaju komunalce od odgovornosti za sušenje sadnica, jer su to za njih nerešivi problemi. Izlaz iz takvog stanja može da obezbedi samo Grad Beograd, osnivač ovog javnog preduzeća. Potrebno je da u svoje planove kapitalnih investicija unese i plan izrade tehničke dokumentacije, potom i izrade potrebnog broja komunalnih rezervoara s takozvanom sirovom vodom za potrebe zalivanja sadnica i zelenih površina, kao i za pranje ulica.

Beograd ima idealne uslove da dva komunalna preduzeća skine s vodovodne mreže za pijaću vodu, obezbeđujući im da za svoje potrebe koriste vodu crpljenu iz reka ili podzemnih voda. Izgradnjom takve infrastrukture istovremeno bi bilo olakšano snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. Zato grad treba da usvoji ovu inicijativu i obezbedi organizacione i finansijske uslove da se to i realizuje.

Kad je reč o nedostatku tehničke opremljenosti komunalaca na poslovima ozelenjavanja gradskih površina, grad još lakše može da reši taj problem. Preko stručnih službi „Zelenila Beograd” treba da finansira angažovanje odgovarajućeg inženjerskog kadra koji bi uradio potrebnu dokumentaciju za proizvodnju prikladnih mobilnih cisterni (ili kanistera) za lako dopremanje vode do sadnica po parkovima i drvoredima. Rešenje vidim u namenskoj cisterni, opremljenoj pumpom za nalivanje vodom, koju bi vukao traktor. Njeno pražnjenje, kao i doziranje vode za sadnice, može da se obavlja gravitacionim isticanjem vode preko ručnog ventila. Bilo bi to korektno tehničko rešenje. Među firmama metalske i plastičarske struke sigurno se može naći preduzetnik zainteresovan za izradu ovog proizvoda. Osim izrade novog proizvoda, možda postoji mogućnost da se za ove potrebe preuredi neki (postojeći) tip cisterne osočare, kakve već odavno koriste stočari. Odgovarajuća analiza brzo bi mogla da otkloni ovu dilemu.

Ako upravni organi i gradske službe prihvate ovu inicijativu, JP „Zelenilo Beograd” će svoj jubilej – stogodišnjicu postojanja – dočekati s razvijenom mrežom stanica za snabdevanje vodom i tehnički opremljeno da uspešno neguje sadnice drveća i cveća, a JP „Gradska čistoća” bi urednije prala ulice. Grad će biti neuporedivo čistiji i s uredno negovanim drvoredima i parkovima. Vizuelno, estetski i kulturološki biće na znatno višem nivou.

Dipl. inž. šum. Dobrivoje Gavović,
penzioner