Srpsko-ruski naučni skup o Dostojevskom

Naučna konferencija „Patnja, ljubav, izbavljenje”, povodom 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u organizaciji Centra za ruske studije Fakulteta političkih nauka BU i Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu, biće održana u utorak 30. novembra, od 9.30 časova, pa do kasnog popodneva.

Skup će pozdravnom rečju otvoriti Jevgenij Baranov, direktor RCNK „Ruski dom”, kao i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije FPN-a. Uslediće izlaganje prof. dr Jovana Popova „Valaamova magarica: šta predstavlja Smerdjakov?”, prof. dr Petra Jevremovića „Glasovi pokajanih i nepokajanih u romanima Dostojevskog”, dr Edina Pobrić, „Etika i timotika u romanima Dostojevskog”, doc. dr Ane Jakovljević „Marmeladov – čovek u grehu”, prof. dr Natalije Vidmarović, „Eonotop u ’Zločinu i kazni’ F. M. Dostojevskog”, prof. dr Časlava D. Koprivice, „De personabus novis. Genealogija demonurgije ’podzemnih’ likova ’Zlih duha’”, prof. dr Mila Lompara, „Dva tumačenja Dostojevskog – Dušan Pirjevec i Nikola Milošević”, prof. dr Jasmine Ahmetagić „Aktualizacija Dostojevskog kod savremenog srpskog pisca”, prof. dr Žarka Trebješanina „Antropološki i psihološki pogledi Dostojevskog”, kao i drugih.

„U govoru u čast Puškina, Dostojevski razmišlja o Rusima kao narodu-bogonoscu, nosiocu univerzalne ideje koja stoji u znaku ne samo faktičke patnje nego i iskupljenja povesti celokupnog čovečanstva i njegovog preporpoda pod znamenjem istine i pravde. Tu ideju, ne jednom dotiču i majstorskim literarnim postupcima izrazito individualizovani likovi njegovih romana, često uvučeni u paradoksalne zaplete, svedočeći ujedno u svojim psihološkim i etičkim nedoumicima samosuočavanjima. Kao da je i Fjodor Mihajlovič sledio Tjutčevljevu gnomsku krilaticu da se istina o moru (uzetom kao simbolu povesti) i čoveku može saznati samo u oluji. Imganarijum Dostojevskovih karaktera, bilo da je reč o misliocima-propovednicima, buntovnicima, moralno osetljivima – krotkima, cinicima, demonski opsednutima… ‒ po pravilu imaju jednu važnu, takoreći estetsko-metafizičku crtu: lične dileme njihove egzistencijalne drame ujedno su i ono što muči stvarnog čoveka, odnosno povesno čovečanstvo, razapeto između prizivanja antropološko-povesnog telosa svečoveštva i neobično bogate prakse (samo)raščovečivanja”, reči su organizatora.