Domaće firme će znatno uticati na privredni rast

Kreatori ekonomske politike su planirali da domaći privatni sektor sa svojom proizvodnjom i izvozom postane glavni pokretač visokog i održivog privrednog rasta u naredne tri godine i tako preokrenu dosadašnji trend prema kome naši privrednici ulažu manje nego stranci i godinama investiraju manje nego u uporedivim zemljama regiona.

Revidirana Fiskalna strategija predviđa da će upravo domaće privatne investicije biti glavni pokretač ubrzanja privrednog rasta Srbije u srednjem roku. Planirano je da se učešće ukupnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 2024. poveća sa nešto više od 23 odsto na 24,6 odsto BDP-a. Učešće javnih investicija treba da se smanji sa sadašnjih 7,8 odsto na 6,9 procenata BDP, a da se udeo stranih ulaganja smanji sa oko 6,5 na oko 5,5 odsto. To znači da se računa da će udeo domaćih investicija do kraja 2024. biti oko 12 procenata, na kome će počivati prognozirani ukupni rast BDP-a od pet odsto.

Zoran Drakulić, predsednik poslovnog kluba „Privrednik”, kaže da je ovo moguće i to je jedini put za ostvarivanje visokih stopa rasta o kojima sanjamo.

– Nama se niko ne obraća. Pokušavali smo da uspostavimo kontakt sa ministarkom privrede. Moramo da osetimo pozitivan trend i da vidimo da se bar nešto menja u odnosu države prema nama. Strategija je napisana, ali treba je realizovati. Sve mora da se ubrza. Država će morati da opredeli neke subvencije, ali mi ne tražimo sve ono što je dato strancima  naglašava Drakulić i dodaje da najpre treba napraviti strategiju razvoja srpske privrede.

Dosadašnji izostanak domaćih investicija objašnjava neravnopravnim tretmanom u odnosu na strane i nesigurnošću domaćih privrednika s obzirom na tretman kakav su imali.

Miroljub Labus, urednik „Bele knjige” Saveta stranih investitora prekjuče je na predstavljanju ove publikacije, kao jednu od glavnih preporuka za dalji napredak izneo povećanje privatnih investicija domaće privrede, koje su ove godine pale na 10 odsto BDP-a, u odnosu na 2012. kada su činile 15 procenata. On je napomenuo da bi država trebalo time da se pozabavi, jer ukoliko se poveća udeo privatnih investicija u BDP-u to će biti dobro za rast Srbije.

Labus je ukazao da su potrebna nova ulaganja, koja se baziraju na proizvodnji i da je potrebna reindustrijalizacija. Dodao je takođe da je neophodno da kompanije više zarađenog novca ulažu nazad u proizvodnju.

Možda paradoksalno deluje ali upravo Savet stranih investitora, koji okuplja strane kompanije, u „Beloj knjizi 2021” skreće pažnju da je u Srbiji problem nizak nivo privatnih investicija. Kako ocenjuju pandemija je u ovom kratkom roku oborila udeo investicija u BDP-u za jedna odsto, što je znatan negativni efekat. Pre izbijanja krize, udeo investicija u BDP-u bio je 22,5 odsto. Procenjuju da će udeo investicija u 2021. preći pretkrizni nivo i iznositi oko 23 odsto, što se najviše duguje javnim investicijama.

Prema Milenijumskim ciljevima održivog rasta, zemlje kao što je Srbija trebalo bi da imaju udeo investicija u BDP-u od 25 odsto, što bi donelo održivu stopu rasta BDP-a od pet procenata godišnje. Osim niskih domaćih investicija skreću pažnju da se u kratkom roku fundamentalno menjaju faktori rasta. U 2019. rast je zavisio od investicija i građevinarstva, a u 2021. zavisi od potrošnje i trgovine. Ako bi postojala stabilna strategija rasta, to ne bi bilo moguće. U nedostatku strategije rasta veoma je teško predvideti buduće kretanje BDP-a jer nije izvesno koji će faktori da kreiraju rast BDP-a u budućnosti.

Inače, udeo stranih direktnih investicija od 2017. do 2019. povećan je sa 6,2 na 7,8 odsto BDP-a, a posle prošlogodišnjeg pada zbog pandemije, predsednik Aleksandar Vučić je nedavno saopštio da se u Srbiju do kraja oktobra ove godine slilo 3,14 milijardi evra direktnih stranih investicija.