Jedinstveni u podelama
(Фото AP/D. Vojinovic))
Podele su normalne i poželjne ukoliko su zasnovane na različitim mišljenjima („neka cveta hiljadu cvetova”), usmerenim ka dobrobiti pojedinca i društva. Svaka nasilna unisonost je pogubna jer vodi ka autoritarnosti, diktaturi i totalitarizmu. Uostalom, u takvom poretku smo živeli više od četiri decenije, kada je bila dozvoljena samo jedna partija, a jednoumlje je utrlo put bezumlju devedesetih godina prošlog veka.
Međutim, kako se „podele umnožavaju”, postoje i one koje se temelje na neznanju, predrasudama, netoleranciji, isključivosti i mržnji i koje su, takođe, štetne kao i jednoumlje. I dok se, primera radi, Britanci dele na one koji su čitali Tolkina i one koji to nisu učinili, mi smo kao narod skloni brojnim i mnogo dubljim podelama: na levicu i desnicu, Srbijance i Prečane, ravnogorce i partizane, monarhiste i republikance, zvezdaše i partizanovce... čak i onim neracionalnim da neki žele da Kosovo bude nezavisno, navijaju protiv sopstvene fudbalske reprezentacije ili se protive izgradnji metroa u Beogradu. Zaista smo ponekad jedinstveni u podelama.
Jedna od takvih nenormalnih i neprirodnih podela je na one koji su vakcinisani protiv kovida 19 i smatraju da je to opravdan i koristan čin i one koji se protive vakcinaciji, pravdajući to potpuno mističnim i iracionalnim razlozima. Ovakva podela, u najkraće, svodi se na razvrstavanje na one koji su za zdravlje, prosperitet i život i one druge, koji su za sve suprotno – bolest, propadanje i smrt! Nema mnogo razlike u odnosu na vreme pred neku odsudnu ratnu bitku, kada se jedni organizuju i pripremaju za borbu, verujući u pobedu i one druge, koji su pobornici predaje, izdaje i prihvatanja poraza. Biti danas protiv vakcinacije, uz toliko očiglednih dokaza da je to jedino efikasno sredstvo protiv pandemije, ispoljavanje je zlonamernosti, morbidnosti i antihumanosti. Pokazalo se da vakcine štite od najtežih oblika kovida i da, praktično, ne stvaraju nikakve štetne posledice, ni po zdravlje, ni po živote, ali uprkos tome, takozvani antivakseri nastavljaju da šire neistine koje su primerenije ranom srednjem veku nego dvadeset i prvom veku. Paradoks je da oni za svoje anahrone stavove koriste savremene tehnologije, posebno internet, mobilnu telefoniju i društvene mreže.
Kada se 1972. godine u tadašnjoj Jugoslaviji pojavila epidemija velikih boginja (variola vera), obolele su 184 osobe, a preminulo ih je 40. Koliko je kovid 19 opasna bolest, vidi se iz podataka da je od njegove pojave u našoj zemlji obolelo preko milion i dve stotine hiljada ljudi, da je ukupan broj preminulih oko 11.500, te da samo u jednom danu ovog meseca umire više ljudi nego što je preminulo od velikih boginja za dva meseca trajanja epidemije. Razliku, osim drugih faktora, predstavlja okolnost da je pre 50 godina za vrlo kratko vreme bilo vakcinisano čak 18 miliona ljudi, dakle, skoro celokupno stanovništvo Jugoslavije. U Srbiji je vakcinacija krenula početkom godine, ali uprkos postojanju i dostupnosti dovoljnog broja svih poznatih vakcina, procenat cepljenih zaustavio se na polovini ukupnog broja stanovnika. Vakcinacija je pre pola veka bila obavezna, antivakseri nisu postojali, a i, da parafraziramo Radio Jerevan, „kada bi postojali, više ih ne bi bilo”.
Očigledno je da današnje vreme, osim „dečjih bolesti demokratije”, obeležavaju i bolesti koje su posledice iste te demokratije. Ako zbog ustavnih razloga nije moguće propisati obaveznu vakcinaciju, moguće je i potrebno primeniti sankcije prema onima koji ugrožavaju i svoje i tuđe živote, po ustavnom načelu da su „prava čoveka ograničena pravima drugih ljudi”. Protivnici vakcinacije neretko tvrde da virus korona ne postoji iako su ovom bolešću bila ili jesu zaražena čak 252 miliona ljudi u čitavom svetu, a preko pet miliona je izgubilo bitku. Pošto ne nose masku, ne drže distancu i ne vakcinišu se, masovno obolevaju od bolesti koja ne postoji. I kao što kažu da u avionu koji je zahvatila turbulencija na deset hiljada metara visine nema ateista, tako i antivakseri počinju da veruju u postojanje bolesti i delotvornost vakcina tek kada dobiju temperaturu, budu priključeni na respirator i bore se za svaki udah. Nedavno mi se jedan prijatelj, vrhunski intelektualac i dobar pisac, poverio da je i on bio protiv vakcinacije, ali da je sada preporučuje svima jer je oboleo od težeg oblika korone i za dlaku je preživeo.
Podela na one koji su primili vakcinu i one koji to odbijaju i govore drugima o štetnosti vakcinisanja u osnovi je podela na umne i bezumne. Možda je ova kvalifikacija suviše gruba, ali kako drugačije okarakterisati osobe koje se okupljaju na protestima i demonstracijama zbog uvođenja kovid propusnica, „lokdauna” i najave obavezne vakcinacije i na tim skupovima govore da se bolest širi 5G mrežom, da helikopteri na njih prosipaju „tečni ’Fajzer’”, a medicinski tehničari skriveni ispod poklopaca šahtova tajno vakcinišu ubodom u noge. Oni koji to govore pozivaju se na slobodu govora. Ne postoji sloboda govora, međutim, za onoga ko poziva na ubistvo drugoga. Uostalom, apostol Pavle je pre dve hiljade godina u svojoj poslanici poručio Korinćanima: „Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist.”