Osam decenija Kadinjače

Užice – Ovog 29. novembra navršava se 80 godina od čuvene borbe na Kadinjači, kada su, braneći Užičku republiku pred nadmoćnijim fašističkim okupatorom, izginuli borci Radničkog bataljona, a s njima i desetine posavskih i šumadijskih partizana.

Na dan te godišnjice u memorijalnom kompleksu na ovom brdu iznad Užica održaće se državna ceremonija polaganja venaca i odavanja pošte herojima Kadinjače. Organizuju je Odbor vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, grad Užice i užički Narodni muzej. Iz muzeja je najavljeno da će se prisutnima obratiti resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević i predsednik SUBNOR-a Srbije Vidosav Kovačević. Program upotpunjuje prigodan umetnički sadržaj, parastos poginulima služe sveštenici užičke crkve.

O istorijskoj borbi i stradanju branilaca Kadinjače mnogo je napisano i rečeno. Decenijama se isticao njihov patriotizam, ponos i neprihvatanje tuđe sile, herojski otpor okupatoru u neravnopravnoj borbi protiv tada najbolje naoružane armije, s tim što u novije vreme ima drukčije obojenih stavova i zapisa, da je „Radnički bataljon nepotrebno žrtvovan” i sličnih tumačenja. Pominjući i sam te razlike, doajen istorijske nauke dr Života Marković u predgovoru zbornika radova o Kadinjači, koji je 2019. objavio užički muzej, ipak zaključuje da drama Kadinjače ima posebno značenje, ne samo u prošlosti užičkog kraja nego i šire u Srbiji:

– Iako je bitka vojnički izgubljena, Kadinjača i Užice, imajući u vidu okolnosti u kojima se dogodila, postali su simbol otpora i dosledne antifašističke borbe. Pojedinačni i kolektivni podvig njenih branilaca, u tehnici i ljudstvu, neravnopravnoj borbi sa okupatorom i žrtvovanju svojih života radi življenja u slobodi obezbedili su duže trajanje u vremenu i u širem prostoru. S pravom se može reći da je Kadinjača postala neprekidno nadahnuće za negovanje narodnooslobodilačkih tradicija – piše Marković i kritički se osvrće na, kako kaže, prevrednovanje istorijskih događaja ocenama o „nepotrebnom žrtvovanju Radničkog bataljona”, da je bila naređena „uporna borba po svaku cenu” i sličnim.

– Takve tvrdnje bez argumenata su ne samo netačne već i sa moralne i ljudske strane neprihvatljive. Vrhunac neargumentovanog pristupa predstavlja tvrdnja da nije bilo predviđeno da borci sa Kadinjače odstupe. Zaobilazi se poznato naređenje Josipa Broza Tita u kojem je stajalo da se na Kadinjači pruži što duži otpor, a potom da se borci povuku u pravcu Kremana – navodi ovaj užički istoričar.

O toj borbi svake godine 29. novembra na državnoj ceremoniji u memorijalnom kompleksu na Kadinjači govore predstavnici države, grada, boračke organizacije. Tako je prošle godine državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Antić rekao da su se ljudi na ovom mestu 1941. borili da pobede fašizam, nešto što je bila opaka sila zla na prostorima Evrope. Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević istakla je da su borci Radničkog bataljona pružili herojski otpor neprijatelju, sa iskrenim uverenjem da za slobodu vredi žrtvovati život, te da Užice pamti heroje Kadinjače: – Za nas je 29. novembar dan tuge i ponosa: tuge zbog svakog izgubljenog života, ponosa što smo potomci onih koji su verovali u to da naše postojanje ima smisla samo ako živimo slobodno i časno – kazala je ona na obeležavanju 79. godišnjice borbe na Kadinjači.

Prvo spomen-obeležje na ovom brdu, kamena piramida visoka 11 metara nad kosturnicom, podignuto je 1952. godine. Krajem sedamdesetih ovde je napravljen memorijalni spomen-kompleks na površini od 15 hektara, podeljen na tri celine: amfiteatar Užička republika, aleja Radničkog bataljona i plato slobode. Otkrio ga je predsednik SFRJ Josip Broz Tito 23. septembra 1979, u prisustvu (kako su novine tada izvestile) oko 100.000 ljudi. Od tada, pa i danas, veliki broj domaćih i stranih posetilaca pohodi Kadinjaču i ovo spomen-obeležje.