Od izvora zagađenja do zelene površine

Umesto nekadašnje deponije na kojoj su se videle gomile otpada i jata ptica, a sa koje se širio dim i neprijatan miris, sada se samo nazire zemljom prekrivena „planina”. Tako izgleda „ekološka crna tačka Evrope” – jedno od najvećih svetskih nesanitarnih otpada – nekadašnja gradska deponija u Vinči. Ovo đubrište, na kome se, prema nekim procenama, godišnje odlagalo oko 510.000 tona smeća, u avgustu je otišlo u penziju. I to posle 44 godina rada.

Trenutno je završen prvi korak u njenoj sanaciji. Posle požara koji je izbio u avgustu i trajao više od dve nedelje ona je prekrivena slojem zemlje kako bi se koliko-toliko sprečila mogućnost izbijanja veće nekontrolisane vatre. U narednim godinama predviđena je njena sanacija, pa bi kada sve bude završeno ova stara deponija trebalo da postane zelena površina.

U međuvremene ima dosta posla jer je do sada telo deponije pretrpelo znatne promene zbog akumuliranih procednih voda, pojave klizišta i požara. Biće neophodno uraditi dodatna istraživanja i uneti izmene u projekat čije su pripreme u toku.

– Postojeća deponija najpre bi trebalo da bude osigurana radi smanjenja rizika od daljeg klizanja. To zahteva stabilizaciju klizišta, sanaciju požara i odvođenja procednih voda. Na osnovu dodatnih istraživanja počeće zatvaranje postojeće deponije. Građevinski radovi i rekultivacija stare deponije obuhvatiće potpuno preoblikovanje tela deponije. To podrazumeva i pomeranje oko 1.500.000 kubnih metara otpada radi izgradnje kosina oko cele postojeće deponije koje će obezbediti njenu stabilnost. Zatim će biti prekrivena različitim prirodnim i geosintetičkim mineralnim materijalima debljine 1,2 metra. Reč je o materijalima koji će sprečavati prodor vode i otpuštanje gasova u atmosferu. Postupak zatvaranja tela deponije završava se rekultivacijom zatvorene površine i njenim uklapanjem u okolinu – objašnjavaju u firmi „Beo čista energija”.

Početak sanacije stare deponije se sprema, ali ona i dalje „radi”. A da klizi – može se videti golim okom. Pukotine i rascepi uočljivi su na njenom telu. Ponegde iz same deponije, iz njenih brazdi i otvora i dalje izbija dim.

– Neočekivano velika količina akumuliranih procednih voda i građevinskog otpada u telu deponije uzrokuje nestabilnost, klizanje i pojavu lavine, što pospešuje dotok kiseonika i doprinosi širenju požara i ispuštanje u vazduh veoma štetnih gasova. Rizik od daljeg klizanja će postojati sve do završetka radova na potpunoj stabilizaciji. Naravno, mi sa podizvođačima činimo sve da se ovaj rizik smanji na najmanju moguću meru – kažu u „Beo čistoj”.

Stara deponija u Vinči bila je druga najveća nesanitarna deponija u Evropi i aktivno je korišćena od 1977. do avgusta ove godine. Često se dešavalo da se u minutu i po dva velika kamiona smećarca nađu na njoj i izbacuju otpad sa 13 beogradskih opština. Procene su da se na staroj deponiji nalazi oko 13.500.000 kubika različitog otpada, tako da ne čudi što nagomilano smeće na pojedinim mestima doseže visinu od 55 do 80 metara. Ako se može čuti da su evropske preporuke takve da novoizgrađene deponije ne bi trebalo da budu više od osam metara, onda je sasvim jasno koliko je ova naša „prebacila crtu”. Postojeći otpad sa stare deponije kojeg ima jako mnogo neće se, kako smo saznali, koristiti u pogonima novog kompleksa sanitarne deponije.

– Ovaj otpad se neće ukloniti niti tretirati i on je tekovina neadekvatnog upravljanja otpadom prethodnih decenija, ali će se njegov negativan uticaj na životnu sredinu minimizirati zatvaranjem deponije – napominju u „Beo čistoj”.

Jedan od problema na staroj deponiji predstavljaju procedne vode koje su se više od četiri decenije slivale u Ošljanski potok i baru, a zatim u Dunav. Iz deponije i sada teku rečice smeđe penušave tekućine koja izgledom podseća na crno pivo, a mirisom svedoče da su pravi otrov. Ali uskoro bi se i ovim crnim potocima moglo stati na kraj jer su u toku završni radovi na postrojenju za procedne vode. To postrojenje se nalazi ispod stare deponije. Njega čine četiri bazena i pogoni za prečišćavanje. U prva tri bazena će se slivati i mešati procedne vode iz stare, ali i nove deponije, a zatim prerađivati u pogonima, da bi potom voda klase dva odlazila u Dunav. To je vrlo važno jer se nizvodno nalazi naselje Vinča i gradsko postrojenje za preradu vode.

Prostranstvo od 42 hektara na kojem se prostire postojeća deponija biće transformisano u zelenu površinu. Svrha rekultivacije je zaštita životne sredine i harmonično uklapanje u okolni predeo, zbog toga će oko deponije biti posađen 20 metara širok zeleni pojas, dužine šest kilometara, ističu u „Beo čistoj”.

Proizvodnja struje i toplotne energije

Stara deponija će i te kako biti važna jer iz nje će se koristiti deponijski gasovi. Deponijski gasovi će biti sakupljeni i iskorišćeni u proizvodnji električne i toplotne energije, kao čist izvor energije uz redukciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Uz sanaciju i zatvaranje postojeće deponije postaviće se sistem za sakupljanje metana i instaliraće se postrojenje za preradu deponijskog gasa.