Ruženje Beograda

Čuveni Blok 45 na Novom Beogradu izgrađen je 1973 godine. Njegovo urbanističko rešenje služilo je za primer, a više puta je predstavljano najvišim stranim zvaničnicima. U to vreme predstavljalo je revoluciju u domaćem urbanizmu, a neka rešenja bi bilo korisno i sada primeniti.

Osnovna karakteristika bloka je to što je s tri strane opasan ulicama tipa bulevara, a s četvrte rekom Savom s lepo uređenim kejom. Glavna odlika je što je blok presečen s dva upravna šetališta (sada upravo obnovljena), pa nema tranzitnog saobraćaja. Važna karakteristika je i to što je blok pomeren oko 80 metara od Ulice Jurija Gagarina i tu je najpre bila zelena površina, a kasnije su građeni uslužno-trgovinski i delom stambeni objekti koji su imali prizemlje i sprat. Osim toga, slobodne površine su sa dosta parkova i parkinga (kojih sada već nema dovoljno), sportskih i dečjih igrališta. Pored stambenih zgrada, u bloku su izgrađeni škola i dečje ustanove, kao i trgovine za snabdevanje. U susednom bloku su dom zdravlja, pijaca i brojne prodavnice.

Glavna stavka urbanističkog rešenja su dve pešačke zone, a ovde je u fokusu šetalište – koridor koji je upravan na reku Savu i Ulicu Jurija Gagarina. U produžetku je Ulica Dušana Vukasovića (odvaja blokove 62 i 63), tako da vizuelno predstavlja koridor od Bežanijske kose do reke Save.

Na kraju šetališta koje izlazi na Savski nasip bilo je izgrađeno monumentalno stepenište, u punoj širini pešačke zone. Pored više stepeništa, tu su bili platoi s betonskim klupama za druženje i ogromne betonske žardinijere. Sve je to razorio Čovićev propali projekat za daljinsko grejanje i, u prvo vreme, razbacao po parkovskim površinama, a mnogo kasnije samo je isplanirana površina zemljanog nasipa, dok su razoreni betonski elementi usitnjeni i odvezeni na deponiju (žardinijere su još na parkovskoj površini). Time je potpuno presečena veza pešačke zone i Savskog keja, a pešaci se sada snalaze obilazeći preko susednih kosih rampi. Niko nije ni pokušao da objasni da li je bilo moguće obići ovaj deo radi izbegavanja ogromne i trajne štete. Nadali smo se da svaka dozvola za rad na nekoj infrastrukturi znači i dovođenje oštećenih delova u pređašnje stanje.

Na drugom kraju šetališta, kojim se stazom izlazilo na Ulicu Jurija Gagarina, izgrađen je servis – auto kuća. Prvobitno je ispoštovana spratnost prema kojoj su izgrađeni i ostali objekti (prizemlje i sprat), ali je privatni vlasnik ogradio ceo okolni prostor, tako da pešaci koji idu na brojne linije gradskog saobraćaja ili se sa stanica javnog prevoza vraćaju mogu do svojih kuća i pešačkog koridora stići samo preko okolnog parkinga. Vizuelno je stvar još gora, jer je u poslednje dve godine u izgradnji (deo je već završen) „čudo” koje se sastoji od prizemlja i deset nadzemnih etaža iznad servisa i pored njega. Ova zgrada (a sigurno se sprema i proširenje, jer je s druge strane ostavljen kalkan za uziđivanje) potpuno kompromituje ideju i namenu pešačkog i vizuelnog koridora.

Miljojko Trišović,
dipl. građ. inž., Novi Beograd