Kad blokada puteva ugrozi slobodu kretanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su demonstranti koji su 27. novembra blokirali auto-puteve u Srbiji kršili Ustav i slobodu kretanja. Blokirajući važne saobraćajnice, ocenio je predsednik, oni su prekršili elementarnu normu, a to je sloboda kretanja, a potom dodao i da su „ugrožavali više sloboda drugih ljudi”. Kazao je i da skup nije bio prijavljen u skladu sa zakonom.

Vučićeva izjava da su demonstranti prekršili najviši pravni akt i zakon podelila je javnost. Na jednu stranu svrstali su se oni koji tvrde da pitanje blokade puteva nije regulisano Ustavom, već zakonskim normama. Na drugoj strani, našli su se oni koji su ocenili da je predsednik bio u pravu kada je govorio o kršenju Ustava.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i jedan od organizatora subotnjeg protesta, kaže da protestanti nisu prekršili Ustav i da bi, eventualno, mogli da odgovaraju za nešto drugo.

– Predsednik države bi trebalo da zna da pitanje blokade puteva nije regulisano Ustavom, već zakonskim normama. Blokada auto-puta jeste teži oblik i može potpasti pod krivično delo. Prohodnost auto-puta regulisana je međunarodnim konvencijama i spada u obavezu države. Svesno smo blokirali „Gazelu” da bismo sprečili razaranje pravnog poretka kroz neustavne zakone – kazao je Manojlović za „Politiku”.

On je dodao da je u kršenje zakona Republike Srbije ušao apsolutno svesno kako bi zajedno sa narodom sprečio znatno veću nepravdu, koja je podrazumevala legalizaciju otimačine i oduzimanje suverenosti od građana.

– Mogu da me osude zbog organizovanja protivzakonitih blokada, ali će istorija svima nama koji smo sprovodili blokadu dati za pravo – ocenio je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Nasuprot Manojloviću, Miloš Stanić, doktor ustavnog prava zaposlen u Institutu za uporedno pravo, kaže da je stvar prilično jasna.

– Ustav kaže, krajnje određeno u članu 54. da je mirno okupljanje građana slobodno, te da okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju, dok se zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju državnom organu, u skladu sa zakonom. Sasvim logično, Ustav predviđa i da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Bez bilo kakvog dodatnog misaonog rasipanja, ključno je upitati se na ovom mestu da li je konkretno okupljanje bilo prijavljeno, u skladu sa zakonom. Ukoliko je odgovor pozitivan, protivustavnosti nema. Međutim, ukoliko je negativan, onda je protivustavnost takvog delovanja, čini se, očigledna – kaže dr Stanić.

Dalje, navodi naš sagovornik, Zakon o javnom okupljanju razrađuje norme Ustava, pa se okupljanjem  smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. To, ocenjuje dr Stanić, nije sporno. Zakonom se predviđa da okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

– Da li je okupljanje bilo održano na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih? Da li neko tada nije mogao da ode u posetu bolesnom roditelju, detetu, prijatelju, rođaku? Da li je tada neko kasnije stigao u bolnicu? Možda je neka trudnica baš tada krenula na hitan porođaj. Eto, na ova pitanja bi mogao da odgovori svaki čitalac i da na taj način sam zaključi koliko jasna norma olakšava posao pravnicima – zaključio je dr Stanić.

Ne želeći da komentariše konkretne događaje s obzirom na to da trenutno obavlja funkciju sudije Ustavnog suda, Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, podsetio je na reči koje je izrekao pre dve i po godine, a to je da je odlika demokratske države tolerantno postupanje, odnosno omogućavanje građanima da izraze svoje političko i svako drugo mišljenje.

– Ali, upozoravam i apelujem na sve građane da poštuju Ustav, zakone i prava drugih jer je to obeležje svake moderne pravne države. Ukoliko se ta granica pređe, onda nadležni državni organi imaju pravnu obavezu da deluju u skladu sa Ustavom i zakonom – rekao je Petrov.