Partneri u magli
Vrednost bakarne rude je u zaradi na proizvedenom metalu, u zaposlenju ljudi i uvećanju izvoza. Posebna šansa za rudu bakra je sad, kad je tona bakra osam hiljada evra. Tu korist su već dugo propuštali oni koji upravljaju i godinama privatizuju RTB Bor da bi ga doveli na najniže grane od početka njegovog rada 1903. godine. U prošloj godini RTB je prihodovao samo 125 miliona evra, a rashodi su mu bili 155 miliona, i nastavio je da grca u dugovima. Ukupna njegova imovina je po knjigama pola milijarde evra, ali su tolika i njegova dugovanja.
Šta je sve RTB? Preduzeće RTB Bor je holding koji ima 51 odsto učešća u kapitalu tri preduzeća: Topionici i rafineriji Bor, Rudnicima Bor i Rudnicima Majdanpek. Ostatak od 49 odsto je i dalje društveni kapital. Holding ima ukupno osam suvlasnika kapitala. Većinski suvlasnici su: Topionica i rafinerija sa 32,5 odsto, Rudnici Bor sa 20,4 odsto i Rudnici Majdanpek sa 20,1 odsto. Tako je ovaj čudan holding većinski vlasnik njegova tri preduzeća, ali su i ta preduzeća njegovi većinski suvlasnici. Holding bi trebalo da upravlja tim preduzećima, ali i ta preduzeća holdingom. U praksi, RTB-om i njegovom sudbinom upravljaju ipak drugi, bez odgovornosti.
U skladu sa propisima o privatizaciji, u poslednjih nekoliko godina bila su dva tendera prodaje imovine topionice, rafinerije i rudnika kako bi se veliki dug RTB-a izmirio iz dobijene cene, a privatni vlasnik otpočeo sa uspešnom proizvodnjom, urednim plaćanjem zaposlenih, poštovanjem ekologije i velikim izvozom. Bile su dve „uspešne” prodaje i dostignuta je cena od 466 miliona evra, ali nije uspela naplata, pa su poništene obe prodaje. Utisak je da je i priželjkivano da se RTB ne proda. Onda je odlučeno suprotno zakonu da neće ni biti prodaje i privatizacije. Isti upravljači i savetnici krenuli su u nove kombinacije „strateškog partnerstva” nekoga sa nekim, a izgleda rade na podržavljenju RTB-a. Kako partije na vlasti upravljaju državnim kapitalom već znamo.
Bez pomena zakonskog osnova, Agencija za privatizaciju i njeni verni savetnici oglasili su naprasno poziv samo renomiranim proizvođačima, odnosno prerađivačima bakra (s minimalnom proizvodnjom od 80.000 tona u koncentratu, odnosno 100.000 tona katodnog bakra) da do kraja septembra dostave pismo o zainteresovanosti „za strateško partnerstvo u vezi sa privatizacijom”. Nudi im se i da dobiju raspoložive podatke, da razgovaraju sa upravom i obiđu lokacije RTB. Ni potencijalni partneri ni javnost jedino ne znaju šta će biti to „strateško partnerstvo” i koja je prava svrha ovog čudnog poziva. Različita strateška partnerstva su moguća sa RTB ili sa državom. Oglašivači se nisu potrudili da privuku renomirane za ovaj zagonetni posao. Čudno je da su ugledni savetnici UniCredit i Deloitte poslužili za ovakvo nepofesionalno oglašavanje.
Javni poziv ne navodi ni pravni osnov za traženo pismo o zainteresovanosti, jer ga i nema. Renomirani partneri ne vole da se jave, a da ne znaju za šta su zainteresovani. Neko je sebi ostavio preteranu vlast da to kasnije odluči i da radi šta hoće i sa kim hoće. Nije toliko dug spisak svih u svetu renomiranih proizvođača i prerađivača bakra, pa jesa njima moglo i direktno da se kontaktira. Verovatnije je da se oglasom prikriva prethodni izbor za ugovaranje posla. Oglašeno partnerstvo nije „u vezi sa privatizacijom RTB”, ako ne bude prodaje društvenog kapitala. Ulaganje strateškog partnera može biti ugovoreno samo sa sadašnjim suvlasnicima RTB-a. Država tek može postati suvlasnik RTB ako posebnim zakonom pretvori društveni kapital u državni, svoja potraživanja konvertuje u ulaganja, odnosno ako uloži novac poreskih obveznika.
Apelujem da se privatizacija RTB nastavi prema zakonu, transparentno i odgovorno. Javni poziv za dostavljanje pisma o zainteresovanosti za partnerstvo u vezi sa tom privatizacijom daleko je od takvog postupanja i ostavlja prostor za još jednu aferu.
Ekonomista