Ekonomska vrednost novčane pomoći

Nedavno rekoh prodavcu na pijaci da su skočile cene, pa i cena njegove robe. On kao iz topa odgovori da cene uvek porastu nakon uplate državne pomoći, pre svega penzionerima, ali i ostalim korisnicima pomoći. I dodade da će cene i dalje rasti, jer je država obnarodovala plan pomoći i za iduću godinu.

Čisto ekonomski gledano, cene robe zavise od odnosa ponude i potražnje. Suštinski gledano, s državnom pomoći ništa se nije izmenilo na strani ponude i potražnje robe široke potrošnje. Međutim, proizvođači, trgovci i preprodavci smatraju da je državna novčana pomoć, bez obzira na veličinu i povremenost, faktor na strani potencijalnog povećanja tražnje i shodno tome vrše promenu cena naviše (do 20 odsto). Dakle, povremena državna novčana pomoć je jedan od faktora rasta cena robe široke potrošnje, bilo na zelenim pijacama ili u supermarketima. Posledično, dobra namera države preko penzionera i drugih korisnika novčane pomoći utiče na rast cena i porast inflacije.

Postavlja se pitanje ko ima najviše koristi od povremene državne novčane pomoći. Tu postoje tri grupacije: nosioci novčane pomoći, trgovina i proizvođači robe široke potrošnje. U okviru pomenute tri grupacije postoje pojedinci: kupac, pojedinačna firma i proizvođač robe. Svi oni vrše analize i gledaju da što povoljnije prođu, s većim dodatnim prihodom od novčane pomoći. Načelno, svi su pomalo zadovoljni, a koliko – to shvate naknadno.

U ekonomskom smislu, od državne pomoći, u delu robe široke potrošnje imamo prirast reprodukcionog ciklusa, što je dobro. To, međutim, prouzrokuje rast cena i inflaciju, što su kategorije koje brzo rastu i napreduju, a novčana pomoć je povremena i ne prati inflaciju.

Bez obzira na to što je početni odgovor trgovine na povremenu državnu pomoć stanovništvu rast cena robe široke potrošnje, to nije veliki problem dok inflacija nije visoka. Međutim, problem može nastati ako inflacija postane dvocifrena.

Dobra namera države preko povremene novčane pomoći stanovništvu postaje i faktor ekonomske politike zbog kontrole rasta cena i inflacije. Ne mislim da bi država trebalo da zamrzava cene ili preduzima slične mere da bi sprečila inflaciju, ali bi trebalo uvek da ima u vidu i ekonomsku vrednost, odnosno efekat povremene novčane pomoći.

Mirko Dragićević,
Beograd