Brodolom lire ugrožava Erdogana

Sunovrat turske lire produbio je ekonomsku krizu u zemlji i opozicija je pokrenula široku kampanju za raspisivanje vanrednih izbora. U vladi za to ne žele ni da čuju jer se očigledno plaše da će im nezadovoljni građani ovog puta okrenuti leđa.

„Predsednik Erdogan vodi zemlju u glad, on više nije u stanju da vodi ekonomiju zemlje. Mi tražimo da se hitno raspišu vanredni izbori”, kaže lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličaroglu, koji sada pokušava da iskoristi privrednu krizu u zemlji kako bi se konačno dokopao vlasti.

Kako je najavio, njegova stranka će organizovati mitinge širom zemlje, kako bi uz podršku nezadovoljnih građana primorala Erdogana da otvori biračke kutije.

„Zašto se plašite da izađete pred građane. Pre ili kasnije nećete uspeti da izbegnete kaznu naroda. Mi ćemo poštovati volju građana kakva god da bude”, izazivački poručuje Kiličdaroglu.

Lira je poslednjih dana doživela brodolom kakav se ne pamti. Sada je kurs nacionalne valute prema dolaru 1:12,5 lira. U toku ove godine njena vrednost rekordno je opala – za više od 40 odsto. To je dovelo do talasa poskupljenja i inflacije koja je dostigla 20 procenata.

Mnogi građani to već osećaju u svom novčaniku. „Sve je poskupelo, cene se povećavaju svakodnevno. Ljudi kupuju samo ono što moraju. A oni koji imaju više para nabavljaju veće količine namirnica pošto će već sutra biti još skuplje”, prenose mediji izjave prodavaca s istanbulskih pijaca.

Predsednik Erdogan se nada da će se ekonomija ubrzo oporaviti pošto se situacija s epidemijom virusa korona stabilizuje. On se našao na udaru kritika jer odbija sugestije ekonomista da poveća kamatne stope. Od sredine 2019. godine smenio je trojicu guvernera centralne banke koji su se zalagali za povećanje kamata. Politički protivnici optužuju ga da se uljuljkao u vlasti, da se okružio prijateljima i rodbinom, ljudima koji mu sve aminuju, ali nisu sposobni da se uspešno nose sa sve težim ekonomskim izazovima zemlje.

„Probleme poskupljenja zbog pada kursa lire, koji nema ekonomsku osnovu, rešavaćemo u korist naše nacije kroz veća ulaganja, proizvodnju i zapošljavanje”, istakao je i naglasio da nikad neće podržati politiku povećanja kamata.

Opozicija pokušava da iskoristi ekonomsku krizu kako bi konačno prekinula skoro dve decenije dugu vladavinu Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP). Zato predsednik Republikanske narodne partije Kiličdaroglu najavljuje organizovanje mitinga u većim mestima širom zemlje, kako bi uz podršku nezadovoljnih građana primorao šefa države da zakaže vanredni izlazak na birališta. Kiličdaroglu uživa podršku nekoliko manjih opozicionih stranaka, ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se osvoji vlast. Ankete potvrđuju da Erdogan gubi popularnost, da bi ovog puta moglo da dođe do smene na čelu države. U vladi tvrde da su to u stvari poručena ispitivanja javnog mnjenja kako bi se zbunili glasači.

„Građani će izaći na birališta u junu 2023. godine, dakle u redovnom roku”, poručuje predsednik političkim protivnicima. U vladi se očigledno nadaju da će u međuvremenu povratiti poverenje građana, koji su joj, kako se veruje, zbog ekonomske krize okrenuli leđa.

Erdoganov koalicioni partner, lider desničarske Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli razmeće se optužbama protiv opozicionih stranaka.

„Opozicija ne zna ništa drugo da radi osim da poziva na raspisivanje vanrednih izbora. Ona je mobilisana od drugih zemalja koje rade protiv Turske. Nas neće poraziti domaće i strane finansijske bande”, ne bira reči Bahčeli, koji takođe poručuje političkim protivnicima: zaboravite, vanrednih izbora neće biti.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su održani sredinom 2018. godine, dve vladajuće partije koje su u Narodnoj koaliciji osvojile su zajedno 53,5 odsto glasova: Erdoganov AKP – 42,5, a Bahčelijev MHP – 11 procenata.