Obamina pruska avantura

Serija blistavih nastupa u dosadašnjem toku međunarodne turneje Baraka Obame – misije predstavljanja izglednog demokratskog kandidata za predsednika SAD po zemljama bliskog i srednjeg istoka, ali i u državama koje se smatraju ključnim evropskim saveznicima SAD – mogla bi već narednih dana da doživi neželjeni preokret. Uoči prekosutrašnjeg dolaska Obame u Berlin, analitičari svih boja ukazuju na delikatnost posete nemačkoj prestonici, ukoliko bude protekla onako kako je planirana.

Program senatora iz Ilinoisa podstiče spekulacije o prioritetnom tretmanu Nemačke nauštrb diplomatske ujednačenosti u kontaktima sa drugim zemljama kontinenta.

„Jetko zameranje pristiglo je i sa prve pariske adrese”, izvestio je nemački nedeljnik „Špigl”, pozivajući se na diplomatske izvore: „U Jelisejskoj palati se nezvanično, ali i neprikriveno ukazuje da je francuski predsednik Nikola Sarkozi razočaran Obaminim planiranjem turneje. Očekivao je više naklonosti od američkog gosta, s obzirom na to da je lično unapredio odnose Francuske i SAD. Više nego bilo koji drugi francuski predsednik u prethodnih nekoliko decenija.

Kritika londonskog Forin ofisa, koju su kao nezvaničnu preneli vodeći ostrvski mediji, formulisana je u diplomatski blažem obliku. Britanski političari, ipak, nisu mogli a da bar nezvanično ne ukažu da je posredi grubo kršenje nepisane tradicije. Posete predsedničkih kandidata i novih predsednika SAD započinjale su u prošlosti, bez izuzetka, u prestonici njihovog prvog prekookeanskog saveznika, u Londonu.

U Londonu, kao i u Parizu, štaviše, otvoreno se sumnja u nameru Obaminog štaba da takozvanim diplomatskim rafinesama, stavi svetskoj javnosti do znanja koji bi evropski partner, u slučaju Obamine izborne pobede, uživao najveće poverenje Vašingtona.

U analizama koje su se pojavile u nemačkim medijima otvoreno se spekuliše da je Obama „tempirao” seriju evropskih nastupa ne bi li, s jedne strane, stavio do znanja Ujedinjenom Kraljevstvu da SAD ne gledaju blagonaklono na preuranjeno povlačenje britanskih vojnika iz Iraka. S druge strane, Francuskoj je stavljeno do znanja da mora još mnogo toga da doprinese, ne bi li partnerski odnosi postali, uistinu, prvorazredni.

Kao treći, možda najinteresantniji naum Obame, shvaćen je planirani javni nastup u Berlinu. Smatra se da bi trebalo da podstakne Nemačku da, ubuduće, uveća svoje kontingente, odigra važniju ulogu u mirovnim misijama širom sveta. Pre svega u Avganistanu. Naravno i u Iraku, ali tek posle pregrupisavanja američkih trupa između Tigra i Eufrata, po postavljanju novog težišta ratnih operacija u susednom Avganistanu.

U Nemačkoj se ističe da je u protokolu predstojeće posete definisan razgovor sa kancelarom Angelom Merkel i sa ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom. Prilikom potonjih poseta Francuskoj i Engleskoj predviđeni su samo razgovori sa francuskim predsednikom Sarkozijem, odnosno sa britanskim premijerom Gordonom Braunom.

„Špigl” je sa neskrivenom dozom cinizma ukazao na plan obraćanja američkog predsedničkog kandidata nemačkoj javnosti – pred Stubom pobede u Berlinu. S obzirom na to da je taj stub, u suštini, trijumfalni spomenik velikonemačkog carstva – izgrađen u slavu pobeda Bizmarka protiv Danske, Austrijskog carstva i Francuske, pred ujedinjenje i osamostaljenje Nemačke u drugoj polovini devetnaestog veka – u javnosti, od Minhena do Hamburga i Berlina, postavlja se pitanje da li je ovde reč o pokušaju rehabilitacije, ili, štaviše, o renesansi pruskog vojnog duha. Ili je posredi samo kratkotrajna „pruska avantura” Baraka Obame.

Oštriji kritičari, poznavaoci novije i daleko tragičnije nemačke istorije – istorije Trećeg rajha – nisu propustili priliku da ukažu na sudbonosni značaj lokacije koju je Obama izabrao za svoj berlinski javni nastup. Stub je svojevremeno postavljen ispred lokacije budućeg Rajhstaga. Po naređenju Adolfa Hitlera 1938. godine premešten je na trg Zvezda, u današnjem zoološkom vrtu. Prema Hitlerovim planovima, Zvezda je trebalo da postane glavni trg buduće „svetske prestonice” Germanije. Posle konačne pobede nacista, poznatije kao endzig.