Udar na srpsko jedinstvo

Specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je nedavno pred kongresmenima da je lično pozivao lidere političkih stranaka u Republici Srpskoj da se suprotstave zahtevu Banjaluke, odnosno Milorada Dodika, da se vrate nadležnosti Republici Srpskoj po slovu izvornog Dejtonskog sporazuma, koje su proteklih godina u stilu neokolonijalističkih namesnika brutalno oduzeli razni Ešdauni, Petriči, Vesterndorfi, Šilinzi, uključujući i Incka... Možemo li zamisliti da je neko, na primer iz Moskve ili Pekinga, nosilaca „malignog uticaja” po zapadnom narativu, tako nešto činio u Srbiji? Pozivao stranačke vođe i od njih nešto zahtevao? To bi, naravno, bilo smatrano drskim mešanjem u unutrašnje stvari jedne suverene države, zbog čega bi Zapad s pravom reagovao osudama. Zato ovakvo „priznanje” g. Eskobara – koje je dobilo podršku tzv. demokratskog Zapada – govori o narastajućoj osornosti koja će se primenjivati kad je reč o KiM i RS, odnosno srpskom narodu u regionu.

Lično pozivajući stranačke prvake u RS da se suprotstave zahtevima Banjaluke, Eskobar je manifestovao manjak političke i diplomatske uljudnosti, ali i pokušao da se kongresmenima predstavi kao reinkarnacija „buldožer diplomatije”, koja je u nekom vremenu bila na sceni. To što bi g. Eskobar želeo da u vezi s pitanjima Republike Srpske i Kosova i Metohije, Srbije i srpskog naroda, prorade Holbrukovi „buldožeri” kao devedesetih godina prošlog veka, da se sve rešava pretnjama, zastrašivanjima, ucenama, pa i „milosrdnim anđelima”, ipak je davnoprošlo vreme.

To, međutim, ne znači da ovakvo udaranje ispod pojasa treba zanemariti. Treba ga primiti k znanju. Utoliko pre što je politika nove američke administracije vraćanje kadrova iz devedesetih, makar bili i penzioneri, ponovo na ovo područje, jer, po njima, još nisu završeni poslovi u vezi s KiM i RS kako su to SAD zamislile. A cilj je da se Republika Srpska utopi u nekakvu građansku BiH po modelu Bakira Izetbegovića i njegovog SDA, na liniji učenja njegovog oca Alije i njegove Islamske deklaracije, a da se Srbija odrekne Kosova i Metohije „obostranim priznanjem”. Srbija je članica UN i nije joj potrebno priznanje, a pogotovu ne nekog provizorijuma koji bi hteo da se zove država.

Gađaće se, uslovno rečeno, na srpsko jedinstvo kad je reč o nacionalnim i državnim interesima. Svesni su zapadnjaci da mnogo šta ne mogu više da ostvare namesničkim i prokuratorskim naredbama, pa sada treba izazvati srpsko-srpski sukob. Otuda i Eskobarovo lično pozivanje stranačkih lidera u RS.

Za svakog Srbina s ove ili one strane Drine nezamislivo je da će neke stranke prihvatiti Eskobarove „poruke” i zanemariti kako je i na čijim temeljima stvorena RS, a da sada neko želi da je utopi u masu koja se zove bošnjačka država, gde će svi drugi biti građani drugog reda. Baš kako je zapisano u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića. Nezamislivo je da će neke stranke u RS krenuti tim putem. Pitanja za one koji slušaju „sugestije” sa Zapada glase: Treba li zbog grama vlasti dovesti u pitanje opstanak RS i kako neko može tražiti stranačku popularnost i preuzimanje vlasti na priznanju otimanju Kosova i Metohije?

Viola fon Kramon, politička ćerka Joške Fišera, najvatrenijeg zagovarača bombardovanja Srbije i tvorca poznatog „Fišerovog plana” da se Srbija mora proterati s Kosova i Metohije i staviti pod kontrolu UN (o čemu smo čitali u feljtonu „Politike”) šetala se nedavno Beogradom. Lobistkinja Albanaca na Kosmetu navodno je došla u Srbiju da podrži političke partije koje se bore za „zelene principe”, ali je, u stvari, jasno, s dozom drskosti, rekla da Srbija mora da prizna Kosovo, da su akcije Kurtija na severu vladavina prava, pa čak i da vladajuća stranka predstavlja opasnost za demokratiju u Srbiji. Sve su to slušali iz grupacije čiji su se predstavnici do juče pozivali na Tanju Fajon, a sada podržavaju principe i politiku Fon Kramonove. Ona nije došla ovde da bi nekome pomogla u zaštiti životne sredine, jer se litijum iskopava i u Nemačkoj, već da razara srpsko tkivo kad je reč o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj. Pred političkim liderima tih stranaka najavila je da će se menjati nemačka spoljna politika prema Srbiji.

Zato Srbima ostaje samo – jedinstvo. Sada se svom snagom atakuje na njega. Ono što su činili Eskobar i Viola fon Kramon potvrđuje da je razaranje srpskog tkiva i brisanje identiteta njihov najvažniji zadatak.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac