Na startu – bruka
Posle velikih obećanja i najavljenog novog kursa koji će zauzeti novoformirano rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije u nastojanju da popravi stanje u našem fudbalu, eto već afere. Kada je trebalo izabrati novog, 12. člana fudbalske Superlige, čelni ljudi novog rukovodstva odlučili su da Superligu, umesto Smedereva, koje je to pravo izborilo u takmičenju i po važećim propisima, popuni Banat, slabije plasiran, sa čak osam bodova manje od Smederevaca. Odluka je suprotna i tumačenju koje je dala Pravna komisija FSS.
Čelnici FSS obrazložili su svoju odluku time da je Smederevo već jednom naišlo na blagonaklonost saveza i postalo prvoligaš kada nije bilo prvoplasirana ekipa, a uz to sada, kako je obrazloženo, nema ni podršku grada.
Šta to znači nije jasno, ali je izgleda bilo dobro kao nekakav argument. Smederevci, jasno, odmah su demantovali ove tvrdnje, ali nije vredelo.
Naša fudbalska organizacija je pala već na prvom ispitu i time dala za pravo onima koji su tvrdili da se izborom novog rukovodstva ništa neće promeniti, da su izbori bili samo plod dogovora moćnih pojedinaca i grupa, da su resori podeljeni da bi sve ostalo isto. Moglo je to da se nasluti već na samoj izbornoj skupštini kada je bilo jasno vidljivo ko su „glavni glumci”. Partizan je „izgubio predsednika”, ali je dobio prvog čoveka FSS. Crvena zvezda, naizgled nezainteresovana, dobija predsednika Zajednice prvoligaša. Autsajderi, zna se, otpadaju uz čestitke i tapšanje po ramenu zbog toga što su se „viteški poneli” i doprineli da izbori budu demokratski. Priča stara koliko i naš fudbal, ali sada otužna da otužnija ne može biti.
A počinju Olimpijske igre. Na prošlim, u Atini, bili smo „topovsko meso”. Ali ni tako sramni i ponižavajući porazi (Argentina 6:0, Australija 5:1 i Tunis 3:2) nisu bili razlog bilo kome fudbalskom rukovodiocu da makar pocrveni.
Pred Peking neki i javno govore da ne bi trebalo da šaljemo najjaču reprezentaciju na Olimpijadu, jer naše klubove uskoro čekaju veoma teški kvalifikacioni mečevi u evro-kupovima, a tu su i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Kao, igrači će biti umorni, a mi, je l’ te, imamo nameru ršum da napravimo na međunarodnoj sceni i definitivno pokažemo svetu koliko vredimo.
Nemamo ni direktora fudbalske reprezentacije. Dragan Džajić je na tom mestu bio samo nekoliko dana. I oko tog mesta će biti povuci-potegni. Kada su funkcije u pitanju, pokazalo se to po ko zna koji put, svi su tu, svi žele da budu neko i nešto, a kada treba položiti račune i preuzeti odgovornost za slabe rezultate, onda se potežu „objektivne teškoće”.
A samo pre nekoliko dana novi predsednik je u uvodnoj reči najavio da ne želi da deli fudbalsku Srbiju, da za svakog ima mesta, da je prioritet prosperitet našeg fudbala i jačanje njegovog međunarodnog ugleda, da će na svim mestima biti novi, kvalitetni i stručni ljudi…
A već na prvom koraku sa reči na – (ne) dela.