Novi soj korone utiče i na cenu barela

Amerika i „OPEK plus” izbegli su juče u Beču eventualni direktni duel na svetskom tržištu nafte pre Nove godine, neočekivanom pojavom „trećeg faktora”, koji mimo volje vodećih potrošača i proizvođača barela od prošlog četvrtka dramatično ruši i diže globalnu cenu strateške sirovine.

Reč je o novom soju korone nazvanom omikron, koji je krajem prošle sedmice iznenadnom pojavom u Južnoafričkoj Republici izazvao takvu paniku na petro-berzama, da je cena barela u jednom danu pala za skoro petinu („brent” je koštao 71,06 dolara, a laka teksaska nafta 67,87 dolara). Drugim rečima, nafta je poslednjeg dana novembra koštala koliko i na početku pandemije, marta 2020. godine.

Strmoglav pad cene barela pred vikend, izazvan još nesagledivim posledicama širenja omikrona, mogao je delovati kao podrška planu američkog lidera Džozefa Bajdena, zvanično objavljenom dva dana pre pojave omikrona. Prema zamisli Vašingtona, Amerika i još pet vodećih država kupaca nafte (Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i Velika Britanija) združenom akcijom pustile bi uskoro silnu naftu iz domaćih strateških rezervi na tržište, ne bi li oborile njenu donedavno rekordnu cenu.

Nakon te Bajdenove objave (koju petro-tržišta nisu dočekala s odobravanjem), berze su sa strepnjom iščekivale jučerašnju sednicu OPEK-a i „OPEK-a plus”, na kojoj su 23 petro-države najavile odluku o visini isporuka barela za januar.

Naime, da li su OPEK i „OPEK plus”, predvođeni Saudijskom Arabijom i Rusijom, spremni na nadgornjavanje s Amerikom oko toga ko presudno određuje cenu barela na tržištu SAD i sveta u celini: vodeći proizvođači ili vodeći potrošači?

Tu dilemu pomrsio je omikron izazvavši masovno otkazivanje avionskih letova s juga Afrike i nova zatvaranja država širom sveta.

Na prvu loptu, OPEK je u ponedeljak odložio pripremni tehnički sastanak – uoči sednice 2. decembra – da razmotri posledice pogubnog efekta omikrona na cenu nafte pred vikend.

Gotovo istovremeno, u Vašingtonu je tokom vikenda, nakon petro-haosa na Volstritu, sazrelo uverenje da naftaške odnose s OPEK-om ipak ne treba zaoštravati.

Naime, ukoliko OPEK odluči da privremeno digne ruke od svog „korona plana” o mesečnom povećanju isporuka za 400.000 barela dnevno do kraja 2022, cena nafte mogla bi osetno da naraste već ovih dana. A to svakako ne bi bilo u interesu američkih potrošača.

Berze su ovih dana – uoči sednice OPEK-a i „OPEK-a plus” – muku mučile da procene da li bi dodatno smanjenje isporuka nafte u januaru (na oko 200.000 barela dnevno), sada išlo u prilog udruženju 23 petro-države?

S tim neizvesnostima, Ejmos Hohstajn, specijalni američki izaslanik za globalnu energetiku, otputovao je početkom sedmice u Rijad, na razgovore s princom Abdulazizom bin Salmanom, saudijskim ministrom za naftu. Delikatni politički odnosi Vašingtona i Rijada u poslednje vreme nisu omeli Hohstajna i Bin Salmana da vode široke razgovore o energo-biznisu.

Na kraju krajeva, Amerika trenutno proizvodi oko 11,5 miliona barela nafte dnevno, Saudijska Arabija oko 9,759 miliona, a Rusija – predvodnica 10 država koje su pre pet godina ušle u petro-pakt s OPEK-om – oko 10,84 miliona barela dnevno.

„Saradnja Amerike i Saudijske Arabije u domenu energetske tranzicije i saradnja o izgradnji arhitekture čiste energije za 21. vek bile su teme razgovora”, izjavio je Hohstajn nakon razgovora s Abdulazizom bin Salmanom, javlja Blumberg.

Prema tom američkom izvoru, izaslanik Vašingtona „izrazio je podršku za proces odlučivanja OPEK-a, dok su se dve strane dogovorile da se konsultuju oko dinamike na petro-tržištu”.

Kakav bi format mogle da dobiju konsultacije Amerike i OPEK-a (ili samo Saudijske Arabije), za sada je neizvesno.

U međuvremenu, Muhamed Sanusi Barkindo, odlazeći generalni sekretar OPEK-a, upozorio je i juče, uoči sednice u Beču, da su „dejstva omikrona na tražnju nafte u 2022. godini za sada prilično nepredvidiva”.

Kakvu god odluku da donese OPEK o svojim isporukama nafte za januar, nepoznanica „omikron” otvorila je teren za moguće izgovore kad je reč o daljoj ceni barela i Beloj kući, i udruženju 23 petro-države. Jednako kao i dodatni podsticaj za njihove buduće konsultacije.