Nikad zbogom

Nekoliko meseci se opraštala od politike i brojnih političkih saveznika, ali i suparnika, srela se sa Džozefom Bajdenom i Vladimirom Putinom, u privatnu audijenciju primio ju je i papa Franja, a ove nedelje pozdravila se i sa svojim zemljacima. Kao i sve što je Angela Merkel činila tokom šesnaest godina duge kancelarske karijere, i njene muzičke želje za ispraćaj na vojnoj ceremoniji našle su se pod lupom. Da li pesma „Nek za mene padaju kiše crvenih ruža”, čiji je poslednji stih „Nije mi dosta, i dalje želim da pobeđujem, želim sve ili ništa”, znači da još nije rekla zbogom javnom angažmanu, što većina Nemaca od nje i očekuje? Uostalom, koliko pre nekoliko dana aktivno se uključila u glavnu svetsku priču u vezi s Ukrajinom i navodnim planovima Rusije da izvrši invaziju na tu zemlju, poručivši da bi Evropska unija, u slučaju takvog raspleta, Moskvi morala da uvede dodatne sankcije.

„NOVA NEMAČKA” I SVET: Kakvu god odluku da donese o svojoj budućnosti, za svet je to mnogo manje bitno od onoga što donosi postmerkelovska era, odnosno nova „semafor” vlada Olafa Šolca, koja bi u toku naredne sedmice trebalo da zaživi. Kako će se najuticajnija evropska država i najsnažnija privreda Starog kontinenta postaviti prema Rusiji i Kini, ali i prema evropskim saveznicima, to je ono što mnoge zanima. U koalicionom sporazumu nemačko-ruski odnosi su definisani kao „duboki i raznoliki”, najavljuje se „konstruktivan dijalog” između dve zemlje zasnovan na „međunarodnom pravu, ljudskim pravima i mirnom poretku u Evropi”, na šta se „Rusija već obavezala”. Ali, će se, kažu, voditi računa o interesima onih koji se osećaju ugroženo u centralnoj i istočnoj Evropi, a destabilizacija Ukrajine će biti osuđena. Ublažavanje sankcija Rusiji dovodi se u vezu s poštovanjem obaveza iz sporazuma u Minsku. Zanimljivo je, međutim, da nema ni reči o gasovodu „Severni tok 2”, iza kojeg je Merkelova toliko čvrsto stala da je bezmalo dovela u pitanje i dobre odnose s Vašingtonom.

Ništa manje izazovan za novu vladu neće biti ni odnos s Kinom. Treba uskladiti oštru retoriku i politiku Zelenih, koji daju novu ministarku spoljnih poslova, Analenu Berbok, i sve značajniji porast trgovinske razmene s Pekingom.

Na radost brojne gastarbajterske zajednice, Socijaldemokratska partija, Zeleni i Slobodni demokrati najavili su promenu nemačkih zakona o državljanstvu i migracijama, odnosno mnogo lakše sticanje nemačkog pasoša. Veliki zaokret u odnosu na politiku koju su vodili Merkelini demohrišćani. I uopšte, ceo koalicioni sporazum koji je naslovljen „Usudite se, više napretka: alijansa za slobodu, pravdu i održivost”, po uzoru na slogan Vilija Branta „Usudite se, više demokratije”, donosi mnoge novine u odnosu na politiku bivše kancelarke.

OPASNOST VREBA IZ KOMŠILUKA: Sve tri stranke nove nemačke vlade su snažno, proevropski nastrojene. U vreme Merkelove nije se ni dovodila u pitanje snaga glasa Berlina. Međutim, dok su se Nemci bavili unutrašnjim pitanjima, pokušavajući dva meseca da sastave vladu posle izbora, a odlazeća kancelarka već polako pakovala stvari, na evropskom tlu su rasli novi savezi. Emanuel Makron i Mario Dragi sklopili su pakt koji bi mogao da promeni odnose snaga u Evropi. Svestan mogućih reakcija Berlina, francuski predsednik poručio je da sporazum ne dovodi u pitanje odnose Francuske s Nemačkom. Ali svi su ubeđeni da Italija i Francuska žele veći uticaj u Evropi.

LOŠ TAJMING ZA „INVAZIJU”: Evropsko tlo postaje sve ugroženije zbog tenzija između Vašingtona i Moskve, u vezi s Ukrajinom, a koje su sve jače iz dana u dan. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da se alijansa „mora pripremiti na najgore” jer bi Moskva mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu pošto gomila trupe na granici. Ipak, ni sami nisu potpuno sigurni u ono što tvrde.

„Nije jasno šta su tačno ruske namere, one bi mogle da se razvijaju i menjaju”, kaže šef NATO-a uz opasku da su „oni to radili i ranije”, aludirajući na ulazak Rusije na Krim 2014. godine. Iz Moskve odbacuju svaku ideju o invaziji i odgovaraju da nikoga ne treba da se tiče šta oni rade na svojoj teritoriji. U Minsku su dodatno podgrevali strasti otkrićem o navodnom državnom udaru koji je uspešno sprečen. Predsednik Volodimir Zelenski posredno je optužio Rusiju da je uključena u puč.

Američki mediji pišu da je ukrajinski problem iskrsnuo u najgore vreme, kada je Džozef Bajden nastojao da poboljša odnose s Moskvom, za šta je ključni dokaz junski samit u Ženevi, koji, doduše, nije doneo ništa značajno. Iz Kremlja su saopštili da bi ponovo mogli da se čuju koliko prekosutra, 7. decembra.

Neizvesno je kako bi situacija u vezi s Ukrajinom mogla da se razvija jer ni jedna ni druga strana ne želi da igra otvorenim kartama. Vašington tako govori o „značajnoj ceni” koju bi Moskva mogla da plati za upad u Ukrajinu. A Moskva poručuje da će adekvatno odgovoriti ako Ukrajina bude uvučena u bilo kakve „američke geopolitičke igre”. Koja će biti cena ovih igara, još niko ne zna.