Gde su nestali srpski domaćini

Ako je suditi prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, zanimanje „srpski domaćin” polako odlazi u patrijarhalnu istoriju. Naime, brojke nacionalne statističke ustanove svedoče da se tek nešto više od 15.000 muškaraca u Srbiji, od ukupno 2,8 miliona njih, izjasnilo da ima status domaćina, dok je više od 350.000 žena sebe predstavilo kao domaćicu. Odgovor na pitanje gde su nestali srpski domaćini postaje jasniji ako se imaju na umu podaci da su pripadnici „jačeg” pola uglavnom otišli u plaćenija i rukovodeća zanimanja – podaci govore da su muškarci u Srbiji dva puta češće na direktorskim, funkcionerskim ili zakonodavnim pozicijama od žena, a među zaposlenima koji imaju obavezu da kontrolišu nečiji rad nalazi se 58,7 odsto muškaraca, u poređenju sa tek 41,3 odsto žena. Takvo stanje rodne (ne)ravnopravnosti nije karakteristično samo za Srbiju ili Balkan – istraživanje koje je obuhvatilo direktore multinacionalnih kompanija u SAD pokazalo je da među generalnim direktorima ima više muškaraca sa imenom Džon nego što ima žena ukupno.

Podaci izvedeni iz najnovije publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Srbiji” pokazuju da su muškarci dominantno zastupljeni u zanatskim poslovima, građevinarstvu, rudarstvu, metalskom kompleksu, vojsci, policiji i transportu. A ako se imaju u vidu rodne preferencije prilikom upisa fakulteta, ova tendencija i dihotomija na „muška” i „ženska” zanimanja se, po svemu sudeći, nastavlja. Brojke, naime, govore da je u akademskoj 2019/2020. godini visoke škole i fakultete upisalo 137.910 devojaka i 104.058 mladića – devojke su uglavnom dobile indeks društvenih, humanističkih, umetničkih i medicinskih fakulteta, dok su mladići pretežno upisali elektrotehnički, mašinski, poljoprivredni, građevinski, veterinarski i šumarski fakultet. U istoj akademskoj godini diplomirale su 25.002 žene i 17.947 muškaraca, a doktorat je odbranilo 448 žena i 334 muškaraca.

Ispred Mašinskog fakulteta ovih dana (A. Vasiljević)

Iako žene spadaju u obrazovaniji deo populacije, one, paradoksalno, teže nalaze posao – podaci iz publikacije „Žene i muškarci u Srbiji” svedoče da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao, a jaz u zaradama iznosi iznosi 8,8 odsto u korist muškaraca, što znači da bi žena morala da radi dodatnih 35 dana svake godine, kako bi imala istu zaradu. Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada je zabeležen u uzrastu od 55 do 64 godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca ove starosne dobi ima radnu knjižicu. I podaci sajta „Poslovi infostud” pokazuju da je u prvih deset meseci ove godine 56,7 odsto žena tražilo posao, u poređenju sa 43,3 odsto muškaraca.

„U prvih deset meseci ove godine muškarce koji su preko sajta ’Poslovi infostud’ tražili posao najviše je zanimala trgovina i prodaja, pa je 43 odsto konkurisalo za ove poslove, a tu su zatim i administracija (21 odsto), transport (20 odsto), magacinski poslovi (16 odsto) i IT sektor (13 odsto). Tri najzastupljenija zanimanja među muškim kandidatima od početka ove godine bila su komercijalista, operater u kladionici i referent nabavke, a ubedljivo najveći broj muških kandidata imao je završenu srednju školu i više od deset godina radnog iskustva”, ističe Miloš Turinski, pi-ar menadžer sajta „Infostud”.

Podaci iz izveštaja poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu pokazuju da su tokom te godine 63 žene i 29 muškaraca podneli pritužbe po osnovu pola kao ličnog svojstva, pri čemu se najviše pritužbi odnosilo upravo na oblast rada i zapošljavanja. Savetnik poverenika za zaštitu ravnopravnost Relja Bašić kaže da je od početka ove godine na adresu poverenika stiglo 80 pritužbi po osnovu polne diskriminacije. Iako su žene te koje se neuporedivo češće susreću sa diskriminacijom na osnovu pola, pritužbu je podneo i jedan vaspitač koji je smatrao da posao u vrtiću nije dobio jer je uobičajeno mišljenje da brigu o deci u predškolskoj ustanovi treba da vode žene, a ne muškarci.