Građani postavljaju temelj za budućnost Srbije

Referendum o promeni Ustava biće dan istine za Srbiju i njene građane. Izlaskom na referendum građani Srbije će, nezavisno od svoje stranačke opredeljenosti, izvršiti jedan patriotski čin. Neka izlazak građana na referendum u što većem broju 16. januara bude praznik demokratije u Srbiji.

To je poruka dr Vladana Petrova, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudije Ustavnog suda Srbije, člana Venecijanske komisije i člana Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava, koji je u utorak usvojila Narodna skupština.

– Kada profesor ustavnog prava dobije priliku da neposredno učestvuje u promeni Ustava svoje zemlje, on živi svoj san, ali ima i obavezu da građanima Srbije, koji o tome odlučuju, govori potpunu istinu. Važno je da građani budu svesni da odlučuju isključivo o promeni u oblasti pravosuđa i da to ne rade zbog EU, nego zbog bolje zaštite svojih prava i interesa – kaže dr Petrov.

Dragan Stojanović

On ističe da nije bilo uticaja politike na rad radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava.

– Bio sam oslobođen svakog uticaja politike, ali sam imao u svakom trenutku bezrezervnu podršku ministarke pravde Maje Popović, s kojom su me spojili profesionalizam i patriotizam – kaže dr Vladan Petrov.

Šta građani treba da znaju kada odlučuju da li će izaći na referendum i kako će glasati?

Malo je trenutaka u istoriji države koji nose takav osećaj dostojanstva i svečarskog patriotizma kao kad se donosi novi ili menja važeći Ustav. Važeći Ustav se menja u delu o pravosuđu. Vladavina prava kao najviša ustavna vrednost ima za svoju pretpostavku nezavisno, efikasno i odgovorno sudstvo, kao i samostalno, efikasno i odgovorno javno tužilaštvo. Takvo pravosuđe može da štiti Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode. Takvo pravosuđe može da sudi pravično i u razumnom roku. U takvo pravosuđe će građani imati poverenja. Izgradnja takvog sistema pravosuđa i pravne kulture koja će omogućiti njegovo delotvorno funkcionisanje jedini je i isključivi cilj ustavne reforme. O toj promeni Ustava Venecijanska komisija se u dva navrata pozitivno izrazila, u oktobru ove godine na plenarnoj sednici i pre neki dan izdavanjem novog urgentnog mišljenja, kojim potvrđuje da je najveći broj ključnih preporuka usvojen. Ipak, konačni sud o ustavnoj reformi neće dati ni Venecijanska komisiji, niti bilo koje drugo međunarodno telo, a neće ni Narodna skupština, već građani Srbije na referendumu.

Kakav je značaj ovih ustavnih promena za Srbiju?

Time će Srbija pokazati da ima snagu i volju da napravi prvi ali strateški korak u procesu pravnih reformi koje će je učiniti stabilnom pravnom državom. To je cilj iza kojeg ne stoji nijedan čovek, nijedna partija niti politička opcija. To je cilj čije će ostvarenje omogućiti građani Srbije izlaskom na referendum u velikom broju i glasanjem za ove ustavne amandmane. Dijalog i kompromis između politike, nauke i struke je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu bez sumnje kvalitetnih ustavnih amandmana. Pored toga, najveći uspeh u postupku promene Ustava postignut je načinom, pa i stilom na koji je ovaj postupak vođen do danas. To je bio jedan sasvim otvoren i javan postupak. Bilo je mnogo javnih slušanja širom Srbije u dva kruga, u maju i junu, potom u septembru, bile su redovne konsultacije s Venecijanskom komisijom, formirana je radna grupa koja je iznela možda i najveći teret ovog posla. Zahvaljujući tome, postignut je najviši mogući stepen društvenog konsenzusa u datim okolnostima, što ne samo da je standard Venecijanske komisije nego je i nužan uslov svake ustavne reforme koja teži da ostavi trajne pozitivne efekte u državi i društvu uopšte.

U javnosti se mogu čuti i mišljenja protiv predloženih ustavnih amandmana.

U Srbiji ima i onih koji se iz ovih ili onih razloga protive ovoj ili svakoj promeni Ustava, ima i onih koji su rezervisani u vezi s ponuđenim rešenjima koja omogućavaju, odnosno garantuju maksimalni otklon politike od pravosuđa, ima i onih koji su protivnici svake, pa i dobre ustavne reforme jer imaju bojazan da se iza nje krije nešto loše, nešto što će trajno naštetiti interesima Srbije. U demokratskom pluralističkom društvu ovakvi stavovi i ocene su legitimni, čak i poželjni. Ipak, oni ne mogu da zamagle suštinu koja je u ovom postupku došla do punog izražaja. U ovom procesu politika je samo dala okvir, praktično postavivši ciljeve, a nauka i struka, koristeći rezon domaćeg i međunarodnog ustavnog prava, kreirale su ovakve ustavne amandmane. To je suština – dogodilo se, rekao bih, ne slučajno, da su politika, nauka i struka zajedno iznedrile ove ustavne promene.

Kako će amandmani sprečiti uticaj politike na pravosuđe?

Ovim amandmanima garantuje se potpuna stalnost sudijske funkcije, bolje i preciznije definišu nezavisnost sudstva i nezavisnost sudija, koji imaju obavezu da sude ne samo po Ustavu i zakonu već i po opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Ovim amandmanima politika se maksimalno povlači iz izbora sudija i predsednika sudova jer se taj izbor poverava ustavnom organu sastavljenom od sudija koje biraju sudije i istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. U sastavu Visokog saveta sudstva neće više biti neposrednih predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti.

Ima mišljenja da će time biti uspostavljena takozvana „sudokratija”.

Nije to sudokratija, kako neki kritičari ističu, to je ustavna demokratija, u kojoj kriterijumi ustavnosti, pravne valjanosti, stručnosti i kompetentnosti, s jedne strane, i princip narodne, odnosno građanske suverenosti idu ruku podruku. Tu ravnotežu između ovih suprotstavljenih kriterijuma i principa odražava i nova definicija podele vlasti iz člana 4 Ustava koja govori o „međusobnom proveravanju” triju grana vlasti, ali se ona ispoljava i u sastavu i novim nadležnostima Visokog saveta sudstva. Drugim rečima, „detronizacija” Narodne skupštine ovim ustavnim amandmanima izvršena je u velikoj meri, ali ne i u potpunosti – skupština ostaje prisutna posredstvom istaknutih pravnika koje bira u Visoki savet sudstva.

Sastav Visokog saveta tužilaca je drugačiji u odnosu na Visoki savet sudstva.

Važne promene izvršene su i u delu o javnom tužilaštvu, i to kada je reč o organizaciji i funkcionisanju javnog tužilaštva. Mnogi te promene kvalifikuju kao „avangardne”. No, da bi novi sistem zaživeo u praksi, nije samo neophodno dobro zakonodavstvo već i postepeni prelazak ka novom sistemu u kojem je svaki član tužilaštva i javni tužilac – samostalni nosilac javnotužilačkih ovlašćenja. „Vezu”, više simboličnu nego suštinsku, oličava ministar pravde u sastavu u kojem postoji znatan broj tužilaca (pet tužilaca i vrhovni tužilac) i četiri istaknuta pravnika izabranih od Narodne skupštine.

Možete li da podsetite na neka od važnih pitanja za Srbiju i njene građane koja nisu predmet referenduma?

Građani treba da znaju da ne odlučuju o teritorijalnim promenama Srbije, da ne odlučuju o ljudskim pravima, niti o eventualnom uvođenju obavezne vakcinacije, ali da odlučuju o jednom od najvažnijih pitanja u životu svake kulturne i pravne države – o pravosuđu i budućoj sudskoj zaštiti sopstvenih prava. Građani će, dakle, učestvovati u postavljanju temelja za budućnost Srbije, koja će biti dobro organizovana pravna država zasnovana na evropskim vrednostima i principima u koje je još u 19. veku svojim ustavima i sama među prvim evropskim državama ugradila svoj doprinos. Građani će glasati zbog sebe, za sebe i o sebi. Građani će glasati zbog Srbije.