Galerijska soba

Galerija prema definiciji u Rečniku Arhitekture jeste „pokriven, s jedne strane otvoren hodnik u kući... na pročelju građevine dugačak balkon sa ogradom od balustrada ili skulptura... u pozorišnim dvoranama – mesto za gledaoce, u umetničkim dvoranama – mesto za izlaganje umetničkih dela, u crkvama – mesto za hor...” i tako dalje. U lepim vilama galerija je reprezentativan prostor iznad salona ili dnevne sobe. Postoje i ulične galerije, divna mesta u starim evropskim gradskim jezgrima, postoje i majušne galerije na nameštaju – na starinskim kredencima ili stolovima. Šta, međutim, sve te galerije imaju zajedničko sa galerijom u malom stanu? Sve ili ništa? Da li je u skučenim stambenim uslovima od galerije ostalo samo ime?

Bezbroj puta sam se upitala: „Koliko je tačan opis jednog stana samo uz pomoć broja soba i kvadrature?” (Na primer: Dvosobni stan od 60 kvadrata). Šta je sa trećom dimenzijom? Stambeni prostor nije površina već je zapremina. Nije svejedno da li je visina stana 2,5 ili 4,5 metra. Prva, jedva da je dovoljna za jednu etažu, druga može da podnese čak i dve! Ono nešto između (najčešće u  ) – od tri do četiri metra, predstavlja šansu da se „zaboravljeni prostor” upotrebi u korisne svrhe.

Da bi se gornja zona iskoristila za proširenje stana, potrebna su tri uslova: da je visina sobe blizu četiri metra, da je teskoba velika i da su ukućani mladi i zdravi: fizički – da mogu da se penju i spuštaju gore, dole, kao veverice i – psihički – da ne pate od klaustrofobije koja se može pojaviti i na gornjem i na donjem nivou, ako se plafon opasno približi glavi!

Da biste se na galeriju popeli, potrebne su stepenice. One, međutim, ako su „normalne”, zauzimaju mnogo prostora, pa samim tim ideja o galeriji postaje apsurdna. Zbog toga se često pribegava spiralnim stepenicama (ponekad estetski efektnim ali krajnje neudobnim), ili penjalicama – merdevinama. Na njima se morate ponašati krajnje racionalno, prema datim uslovima, penjanje i spuštanje moraju biti baš kao i ono kada biste se penjali na krov – licem okrenuti gazištima za koja se čvrsto pridržavate i uz pomoć kojih imate kontrolu nad svakodnevnim rizičnim koracima u cilju savladavanja visinske razlike u kući. Dobro znam da mnogi sanjaju galeriju u sobi. Pesnik kaže: „Iako je kuća veoma zemljano biće, ona ipak registruje izazove vazdušastog, nebeskog sveta. Dobro ukorenjena kuća voli da ima neku granu osetljivu na vetar, neki nivo u kojem ima šumova lišća...”Ako se od kuće napravi pesma, ona pokušava da nas oslobodi čisto utilitaraih geometrija.

Ja ipak pišem za one kojima je galerija preka potreba i jedino rešenje u stanu. Posle već donete odluke, njihova osnovna briga mora biti stabilnost konstrukcije, dobri materijali, solidna izrada. I u celini – što jednostavnije to bolje. Da ostane više prostora za snove.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs