Pupin kao naš veliki učitelj

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine. Na taj dan svake godine u Pupinovom rodnom mestu Idvoru održavaju se Oktobarski susreti, pod pokroviteljstvom Fonda „Mladen Selak – mladi pronalazač”. Cilj ovih susreta je višestruk: dodela Pupinove medalje, podrška Pupinovom domu i muzeju u Idvoru, promocija Centra za mlade talente, susreti, besede, i sl.

Kao što nam je svima poznato, Pupin je bio svestrana ličnost – veliki naučnik, profesor, pisac, dobrotvor, inovator. Svojim tehničkim inovacijama obdario je resurse koji su bili zamajac u razvoju moderne industrije i time udario temelje inovacijskom društvu. Inovacija, međutim, nije samo tehnička, već i socijalna i ekonomska kategorija. Iz Pupinovog džinovskog dela vidi se koliko je bio posvećen društvenim problemima, ističući značaj etičkih ideala u društvenim odnosima.

Da je Pupin bio i veliki socijalni inovator govore njegovi stavovi i njegova aktivnost u vezi s nizom društvenih problema: kad je reč o znanju i obrazovanju, religiji i njenoj ulozi u društvu, mestu i ulozi tradicije u društvu i posebno kad je reč o njegovom odnosu prema selu i pašnjaku, tj. poljoprivredi. Tu spadaju i njegove dobrotvorne, književne, humanitarne, diplomatske, lobističke i druge aktivnosti.

Pupin je početkom 20. veka s grupom velikih naučnika udario temelje novog društva u kojem danas živimo – to je društvo znanja. Njegove reči, s tim u vezi, zvučale su proročanski: „Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u budućnost punu večne slave”.

Pupinovi stavovi prema odnosu nauke i religije su genijalna socijalna inovacija. Pupin je, naime, verovao da se naučnim znanjem samo proširuje mogućnost vernika da učestvuje u misteriji i otkrivanju lepote svemira. Dakle, nauka i religija, smatra Pupin, dopunjuju jedno drugo. To su dva stuba, nastavlja Pupin, kroz koje ljudska duša, kao nešto najsavršenije što je Gospod stvorio u svemiru, ulazi u Svet gde vlada nebesko carstvo. Nauka nas preko večnih istina koje otkriva u zakonima prirode, vodi pravo ka verovanju u Boga, a ne stare crkvene dogme. Celog života je, pored nauke, izučavao i Bibliju, kao knjigu velike mudrosti, koja nam je danas toliko potrebna.

Pupinove reči o ulozi tradicije u razvoju zdravog društva deluju proročanski: „Izuzetni ljudi mogu učiniti izuzetne stvari, ali kurs sudbine jednog naroda biće uvek vođen ne samo prolaznim naporima jednog ili čak više izuzetnih ljudi nekog doba, već istrajnom moći tradicija jednog naroda”. Na taj način nam kulturno nasleđe najbolje čuva identitet, tj. naše „maslinovo drvo”: ko smo, odakle smo i kome pripadamo (kulturološki, antropološki, istorijski, religiozno, geografski, lingvistički).

Jedno od najvažnijih socijalnih učenja Mihajla Pupina je ono o selu i poljoprivredi. Selo, koje smo mi nažalost napustili, i pašnjak (koji je metafora za naše stočarstvo), koje smo, takođe nažalost, degradirali i zapostavili, u centru su pažnje njegove životne filozofije. Glavni smisao duhovnog života na selu je, po Pupinu, „održavanje i negovanje starih tradicija”. Pupinovi seljani udarili su temelje njegovom duhovnom odrastanju. Baba Batikin, čuven po pripovedačkom daru, njegov je prvi i najbolji učitelj istorije, o čemu Pupin sjajno piše u kultnoj knjizi „Od pašnjaka do naučenjaka”, za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Zimska seoska posela najveća su Pupinova životna škola.

Svojim pogledima o selu Pupin nam je poslao snažnu i vizionarsku poruku: čuvajte naša sela, jer ona su izvor zdravih ljudi, porodica, sistema vrednosti, punih ambara, mirisa žitnih polja. Pupin je iz sela Idvor otišao pravo u legendu, učinivši da se banatski paori osete delom tog sveta. Njegova ljubav prema selu i zavičaju pokazana je i tako što je za svoje srednje ime uzeo naziv sela u kojem je rođen. Ovim nas je, pored toga, Pupin podsetio na Vojvodinu, koju je proslavio i zadužio. Zadužio je i celu Jugoslaviju svojim memorandumom Vilsonu na Mirovnoj konferenciji u Parizu.

Iz Vojvodine, iz Idvora, Pupin je poneo oštroumnost, maštu, radoznalost i intuiciju, što je, u sadejstvu s obrazovanjem koje je stekao na prestižnim univerzitetima, rezultiralo vrhunskim naučnim i praktičnim rezultatima, kako iz tehničkih nauka, tako i iz društvene problematike.

Zbog svega toga, i mnogo čega drugog, što je teško iskazati u okviru ovog kratkog teksta, Pupina smatram jednim od naših velikih učitelja. Ta vizionarska i harizmatična ličnost inspiriše izuzetnom životnom snagom, zdravim razumom, humanizmom, ljubavlju prema čoveku, svojoj zemlji, svom selu i svome narodu.

Prof. dr Radovan Pejanović,
ovogodišnji laureat Pupinove medalje