Dani slovenačkog filma

Sedma revija „Dani slovenačkog filma” u Beogradu, koja će biti otvorena večeras u Jugoslovenskoj kinoteci, održava se kao treća po redu prezentacija slovenačke kinematografije u ovoj godini. U aprilu je održana šesta revija, odložena prošle godine zbog pandemije, dok je na evropskom festivalu „Palić 28” predstavljena selekcija pod naslovom „Slovenija u fokusu”. Omaž slovenačkim autorima pojačan je dodelom nagrade za doprinos regionalnoj kinematografiji „Počasni Lifka”, jugoslovenskoj i slovenačkoj divi, Mileni Zupančič.

Svaku reviju do sada obeležio je neki filmski klasik. France Štiglic (u dva navrata), Jože Babič, Matjaž Klopčič, Jože Bevc. Povodi za podsećanje na znamenite stvaraoce bile su godišnjice, ali i aktualizovanje kultnih filmova digitalizovanjem kopija za ponovno prikazivanje. Tako je revija pratila trend oživljavanja i ponovnog prezentovanja najvrednijih dela slovenačke kinematografije, što predstavlja veoma važan poduhvat Slovenačkog filmskog centra.

Ali među slovenačke filmske klasike umešao se i jedan srpski, Živojin Pavlović. Bio je jedan od petorice „novofilmaša” reditelja, koji su 1965. godine svojim filmovima izvršili ideološki prevrat u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji (A. Petrović, D. Makavejev, Ž. Pavlović, P. Đorđević i V. Mimica). Grupa kritičara okupljena oko slovenačkog časopisa „Ekran”, naročito je pratila i veličala Pavlovićeve filmove. Pod njihovim uplivom slovenačka producentska kuća „VIB-a film”, angažuje Pavlovića da 1970. godine režira „Crveno klasje”, film o problematičnom posleratnom oduzimanju žita u Prekmurju, prema prozi Jožeta Potrča, sa tada mladim Radetom Šerbedžijom i već afirmisanom glumicom Majdom Potokar. To je ujedno i prvi „crnotalasnii” slovenački film. Branko Šemen, urednik „Ekrana”, napisao je scenario za drugi Pavlovićev slovenački film „Let mrtve ptice” (1973). Bilo je to vreme kad je zbog sudskog procesa protiv reditelja Lazara Stojanovića, počeo progon autora Novog filma, i kad je Pavloviću zabranjen pedagoški rad na Katedri filmske režije pri FDU.

Posle šestogodišnje pauze, pozivaju ga da prema romanu „Menuet za gitaru” Vitomila Zupana, režira film „Doviđenja u sledećem ratu” (1980). Bio je to susret dva gorostasa, literature i filma. Obojica pisci i znalci filmskog zanata. I jednog i drugog, ondašnji režim nije mazio. Zupan je odležao desetogodišnju robiju u Mariborskoj kaznionici, a Pavloviću su dva puta zabranjivali filmove. Okosnica radnje je Zupanov odlazak u partizane. Kao levičarski opredeljeni liberal priključio se Osvobodilnoj fronti i pregurao rat. Zanimljivo je da je za ulogu Vitomilovog alter ega izabran student književnosti Metod Pevec, danas ugledni pisac i reditelj više uspešnih filmova. Vitomil i Živojin ovlaploćeni su u glavnom glumcu njihovog filma.

Zanimljivo je da i na ovogodišnjoj reviji učestvuju autori podjednako poznati i po knjigama i filmovima. To su Goran Vojnović, zastupljen filmom „Nekada su to bili ljudi” i Vinko Moderndorfer sa filmskom dramom „Zastoj”. Prvi se bavi migracijom i borbom za opstanak u novoj sredini, a drugi bolnim rastankom roditelja sa, u saobraćajnoj nesreći, stradalim sinom.

Revija Dani slovenačkog filma održava se u Jugoslovenskoj kinoteci, a otvoriće je Milena Pavlović, glumica, kćerka srpskog velikana filma i plodnog književnog stvaraoca, Živojina Pavlovića. Sutra u podne počinje Okrugli sto „Živojin Pavlović u slovenačkoj kinematografiji” u Multimedijalnoj sali Jugoslovernske kinoteke.

Prvi slovenački igrani filmovi vraćaju se kući

Ambasada Republike Slovenije u Beogradu saopštila je juče da se 13 originalnih snimaka slovenačkih igranih filmova, koji su čuvani u prostorijama Jugoslovenske kinoteke, vraćaju u Sloveniju. Reč je o filmovima „Na svoji zemlji”, „Trst”, „Kekec”, „Jara gospoda”, „Svet na kajžarju”, „Dobri stari pianino”, „Dobro morje”, „Akcija”, „Veselica”, „Ti loviš”, „Naš avto”, „Tri četrtine sonca” i „Balada o trobenti in oblaku”.

„Filmovi su 1968. godine na osnovu dogovora o depozitu, a od strane producenta ’Triglav filma’, bili predati arhivu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu na pažljivo čuvanje, pošto u Sloveniji u to vreme nije bilo odgovarajućeg prostora za skladištenje filmova na nitratnoj filmskoj traci. Sklapanjem sporazuma između Arhiva Slovenije i Jugoslovenske kinoteke, uspešno su okončani višegodišnji napori u okviru sukcesije bivše Jugoslavije za povratak izuzetno značajnog dela slovenačke kulturne baštine”, kaže se u saopštenju.

Povratak slovenačkih igranih filmova biće proslavljen na večerašnjem otvaranju „Dana slovenačkog filma“ u Jugoslovenskoj kinoteci, gde će direktor Arhiva Slovenije dr Bojan Cvelfar u prisustvu slovenačkog ambasadora Damjana Berganta, svečano primiti simboličnu rolu filmske trake iz ruku direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića.