Započet proces vraćanja nadležnosti sa BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Dejton je napravio BiH kao praznu ljušturu, a kasnije je to pokušavano da se napravi od Republike Srpske. Dejtonski sporazum je entitetima dao život i mi taj život hoćemo nazad”, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u obraćanju na posebnoj sednici Skupštine RS o vraćanju nadležnosti prenetih na nivo BiH.

U svojim zahtevima, RS se poziva na deo Ustava BiH u kojem se navodi da „nadležnosti koje po Ustavu BiH nisu izričito dodeljene institucijama BiH – pripadaju entitetima”. Na sednici su se našle četiri informacije, prateći zaključci, kao i deklaracija o ustavnim principima. Ti dokumenti tiču se odbrane i bezbednosti, zatim indirektnih poreza, te pravosuđa, kao i svih prenetih nadležnosti. U najkraćem, u tim informacijama navedeni su detalji o stanju u tim oblastima, dok prateći zaključci predviđaju da za svaku od oblasti Vlada RS povuče saglasnost za uspostavljenje zajedničkih institucija. Na primer, Uprave za indirektno oporezivanje BiH, Oružanih snaga BiH, Obaveštajno-bezbednosne agencije (OBA) BiH, Agencije za istrage i zaštitu (Sipa) BiH... Vladi RS daje se rok od šest meseci da pripremi zakonska rešenja u ovim oblastima. Nakon usvajanja zakonskih rešenja, zakoni BiH u ovim oblastima neće se primenjivati na teritoriji Republike Srpske, čime će ovlašćenja BiH biti suspendovana.

Dodik je najavio da će građani Republike Srpske u narednom periodu „na referendumu suvereno odlučiti o donošenju novog ustava RS”. On je rekao da posebna sednica parlamenta određuje „buduće kretanje Srpske prema izlazu ili ka ostanku u BiH”. Ocenio je i da se najveći broj nadležnosti otetih od Srpske sa današnjeg aspekta ne može opravdati.

„Dajte da u ovom trenutku odredimo šta BiH treba, a šta treba da prestane da radi”, sugeriše Dodik, te procenjuje da je dogovor u BiH moguć, ali da se moraju poštovati stav i interes Srba u BiH, pa i vraćanje nadležnosti u nekim oblastima.

„U narednom vremenu ponovo ćemo se ovde naći i razgovaraćemo o tome šta je naša opcija, da li prepoloviti postojeći sastav Oružanih snaga, doneti zakon o Vojsci RS ili doneti zakon o demilitarizaciji Srpske”, rekao je Dodik. Napomenuo je kako se ranijim pokušajem ustavnih promena nameravalo da se naknadno, bez ustavnog osnova, legalizuju i uguraju u Ustav BiH sve prenete nadležnosti koje su regulisane zakonom.

Srpska, kako je rekao Dodik, neće preduzeti vojne mere, već će se boriti političkim sredstvima. Uverava da će ovo vreme pokazati „da li BiH može ili ne može da opstane”, uz opasku da on veruje da to nije moguće. Ističe da nije izolacionista i da ne želi bolji aranžman samo za RS, nego i za BiH.

Opozicionari s podozrenjem gledaju na predloge.

„Da ste imali ozbiljne namere, zakoni bi stupili na snagu odmah, zašto da čekamo šest meseci. Da li se lestvica podiže visoko da bi u periodu pred nama dobili nešto realno? Ako je tako, u redu je, ali kažite nam da znamo”, rekao je Nenad Nešić, predsednik DNS-a.

Predsednica RS Željka Cvijanović obrazložila je deklaraciju o ustavnim principima, koja će, kako je navedeno, biti osnova za izmene Ustava RS. Navela je da bi novim ustavnim aktom Srpska bila potvrđena u svom punom, dejtonskom ustavnopravnom kapacitetu, ali i kao moderna evropska politička zajednica naroda i građana, koja uvažava sve svoje dejtonske i međunarodne obaveze.

Mirko Šarović, predsednik opozicionog SDS-a, ocenio je kao legitiman zahtev za povraćaj svih nadležnosti koje je RS imala po Dejtonu, istakavši kako je ključno pitanje ima li ona snagu da to ostvari.

„Vratiti 140 nadležnosti je veliki poduhvat, ali smo zbog toga postali globalni slučaj. Moramo da se pitamo da li je ovo dobar trenutak za ovaj poduhvat, koji može da iznese samo jaka RS, što ona nije. Mislim da bez rata nije moguće izaći iz sistema PDV-a, odbrane, pravosuđa. Jednostrane odluke nećemo podržati. Moramo biti svesni šta nas čeka ako ponovo formiramo vojsku RS, da znamo da li to može da prođe bez intervencije NATO-a. Gospodine Dodik, mnogo ste preuzeli na svoja pleća ali mi vas u tome ne možemo pratiti”, poručio je on.

Predsednik PDP-a Branislav Borenović opisao je sednicu skupštine kao „farsu i blef”, jer je, kako je naveo, razočaran nedostatkom vizije i konkretnih predloga.

„Neiskreno je ovu temu počinjati godinu pre izbora. Teret krize bespotrebno se prebacuje na RS, bez argumentacije kako sve to postaviti na zdrave noge”, rekao je Borenović.

Većina partija u RS smatra da postojeća stvarnost BiH odudara od Ustava te zemlje. Pojašnjavaju da na zajedničkom nivou postoji na desetine institucija koje po Ustavu ne spadaju u nadležnost države. „S obzirom na to da nije promenjen Ustav BiH, nijedna od tih ingerencija nije postala deo najvišeg pravnog akta zemlje, pa se prenos nadležnosti ne može smatrati trajnim, već privremenim”, navode u Banjaluci.

Predsednica RS ocenjuje da „raskorak između Ustava i prakse nije doneo ni bolji život”.

S druge strane, ključni argument bošnjačke elite jeste da je po Ustavu predviđeno da BiH može preuzeti nadležnosti s entiteta ukoliko za to bude postignuta saglasnost. U Banjaluci su saglasni s ocenama da se može postići sporazum o uspostavljanju zajedničkih organa, ali da je to potrebno uraditi bez prisile i pritisaka, a posebno bez nametanja. Zbog toga sve te ingerencije smatraju neustavnim i iz toga izvlače zaključak da imaju pravo da povuku sporazume za njihovo osnivanje.

Međunarodni predstavnici ne podržavaju plan Banjaluke.

„SAD neće podržati jednostrane aktivnosti koje su izvan ustavnog poretka BiH i koje podrivaju funkcionalnost na državnom nivou”, potvrđeno je iz američke ambasade u Sarajevu.

Prema rečima Željke Cvijanović, nijedna aktivnost republičkih institucija ne izlazi i neće izlaziti iz ustavnog okvira. „Srpska je otvorena za dijalog sa svima i potpuno spremna da poštuje svoje obaveze proistekle iz međunarodnog ugovora kojim je uspostavljena BiH”, poručila je predsednica Srpske.