Srbi i veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija svečano je dočekana u Srbiji. Doduše, američki superkompjuter „Envidija” nije dočekan od strane svečanog špalira garde, nije intonirana himna, ali je šef države Aleksandar Vučić održao prigodan govor. Prema izveštajima agencija, inteligentni stvor je mudro ćutao. Zna mašina gde dolazi. U srce neprskane Šumadije, u misteriozni Kragujevac, u veliku tajnu zvanu Srbija, koja je resetovala razne velike mozgove, doduše prirodne, koji su dolazili da prosipaju pamet.

Pretpostavljam da je superinteligentni računar pomislio ovako, a mora da jeste, kad vredi dva miliona dolara: poslali su te u neizvesnu misiju gde ćeš obrađivati podatke iz oblasti zdravstva supersoničnom brzinom, pomagaćeš bezbednosnim službama, sortiraćeš arhivske podatke iz egzotične istorije, pa kad sve to skupiš na gomilu, vodi računa samo o jednom. Došao si ovamo kao veštački genije, pazi da se ne vratiš kao staro gvožđe.

Ne sumnjam u ovakve dileme američkog kompjuterskog pametnjakovića, člana virtuelne Mense, mada se u nove tehnologije razumem kao u lanjski sneg. Ali ako je veštačka inteligencija toliko superiorna u odnosu na homo sapijensa, ovde će se susresti s toliko paradoksa da će morati da stavi miš na ekran. Ili u prevodu, prst na čelo.

Ko li je taj čiča – zapitaće se mašina – koji je davno toliko glasno ogovarao Slobu Miloševića na nekom lokalnom mitingu Vuka Draškovića da je Vuk sebe već video kako sedi zavaljen na dedinjskom kanabetu, simbolu srpskog prestola. Vuk je bio oduševljen autentičnom narodnom energijom. Prišao je čiči i upita ga:

– Dakle, glasaćeš za mene?

– Ma jok, Vuče, glasaću za tebe kad dođeš na vlast – odgovorio mu je čiča.

Kako će veštački inteligentan mudrijaš obrađivati i arhive, svakako će naleteti na ovu scenu i ako reši jednu od najvećih srpskih teorija relativiteta, akcije na tržištu će mu neslućeno porasti. Samo će mu Mars biti granica, gde ga mogu prekomandovati kako bi pravio društvo pobratimu „Insajt”, koji se razbaškario na marsovskoj ravnici, postavio solarne panele, sam sebe napaja strujom i šalje fotke u centralu NASA. Ali „Envidija” će morati da upregne sve čipove jer će morati da napravi analizu kako da opozicija u Srbiji dođe na vlast, kad većina Srba glasa za nju – tek kad dođe na vlast!

To povlači kontrapitanje: kako da onda vlast ikada padne? Dok se „Envidija” prilagođava novom okruženju, podaci za obradu stižu na gomili. Suočen s protestima ekoloških pokreta i blokadom puteva, Vučić je udovoljio njihovim zahtevima i uzviknuo: „Pobedio je narod.” Vučiću ne treba veštačka inteligencija, bilo mu je dovoljno da se priseti druga Tita, 1968. godine i studentskih protesta, kada je maršal poručio: „Studenti su u pravu.”

Mlada, revolucionarna pamet oduševljeno je zaigrala kozaračko kolo. Nije prošlo mnogo kada su shvatili da su obrali bostan. Sumnjam da će ekologisti i opozicija zajedno s naprednjačkom mladošću zaigrati splet partizanskih igara, ali primećujem da je perspektivni Savo Manojlović, koji je ozbiljno uzdrmao Broj Jedan, skapirao srpsku političku teoriju relativiteta. Odmah je saopštio da je bio u telefonskom kontaktu s Vučićem tokom protesta i time poslao poruku onima koji razmišljaju kao prosečni srpski čiča.

Sasvim dovoljno da se tek pristigla veštačka inteligencija zapita – zar sam od svih mesta na svetu morala da dođem baš ovde? Verovatno ćete se upitati zašto sam povezao veštačku inteligenciju s politikom. Kao da nemam pametnija posla. Delimično ste u pravu, ali vredno je podsetiti da se ocem veštačke inteligencije smatra Alan Turing. Bio je britanski matematičar i dekoder. Pre neku godinu britanska tajna služba otkrila je da su za vreme Drugog svetskog rata uspeli da razbiju nemačku šifrovanu komunikaciju „Enigma” i time skrate rat za dve godine. Gospodin Turing je angažovan da napravi prakompjuter koji će rešavati zadati problem, u ovom slučaju, kodirane poruke nemačke mornarice, tako što će se mašina ponašati kao on i ispitivati kombinacije dok ne dođe do tačnog rešenja.

Dakle, štos je u tome što se veštačkom inteligencijom nabildovani kompjuter stavlja u ulogu čoveka. Nije li jedna od takvih skalamerija rasturila Garija Kasparova u šahu? Srećom po računar, Gari je miran tip. Da je na njegovom mestu kojim slučajem bio Mihail Talj, odmah bi sredio robota. Ustao bi, nokautirao ga, a zatim bacio kroz prozor. Šah-mat, veštačka inteligencijo. Potom bi otišao u prvu kafanu i napio se kao letva.

Igrao je šah na prvi pogled bez ikakvog plana, sumanuto žrtvujući figure, kako bi protivnika uvukao u zamku, a zatim ga uništio. Tako bi prošao i robot. Superiorno inteligentan, došao bi na partiju šaha, a vratio se rastavljen na delove. Bojim se da pojedinaca poput Talja više nema i da se ljudska inteligencija, stvarajući veštačku, odriče svoje!

Najveći svetski magnati koji stvaraju robote, nove stanovnike virtuelnog raja, kao da ne razumeju da će se onoga trenutka kada ta gvožđurija stekne svest o sebi završiti epsko putovanje od kompjutera do veštački stvorenog intelektualnog bića, sa svojim potrebama, čak i emocijama. Ili ekstremni bogataši upravo to i žele, nesvesni da postaju doktori Frankenštajni novog sveta.

Taj put je već trasiran. Primećujem da više ne moram da guglujem neki brend. Dovoljno je da glasno izgovorim njegovo ime i, gotovo istog trenutka, „Gugl” će mi poslati njihovu reklamu.

Šta je sledeći korak? Na vrata će mi zakucati metalna karakondžula, uhvatiti me za gušu i odvesti me u šoping-mol. Ako nemam novca da kupim to što sam zamislio u snovima ili na javi, prodaće me u belo roblje.

Ovde sam već ušao u naučnu fantastiku. Grešim li? Da li je superiorna veštačka inteligencija uspela da ukroti kovid 19 ili je najveće dostignuće nauke da peremo ruke, održavamo fizičku distancu i nosimo maske, uz vakcine koje se množe paralelno s mutiranim sojevima nazvanim po starogrčkom alfabetu.

Kakav će biti poslednji potez fejk inteligencije, ukoliko se otrgne kontroli stvoritelja i zameni nas kao vrsta? Zavladaće ljudima. Hoće li konačno rešiti srpsku teorija relativiteta, poslednju odbranu od robotske vladavine?

Robot pita čiču:

– Za koga ćeš glasati?

On odgovara:

– Za tebe, al’ kad dođeš na vlast.

Za svaki slučaj, čiča u ruci nosi alat. Ako ume da rasklopi kombajn, umeće i biće!