Motiku u (onlajn) šake

Novi Sad – Školska motika u Poljoprivrednoj školi u Futogu bila je na početku pandemije korone više u rukama nastavnika nego đaka. U to vreme, koje je odreda zaključalo škole, ispraznilo učionice i pokrenulo onlajn nastavu, trebalo je održavati veliku školsku ekonomiju. Ona ima pomoćne radnike, ali ovde je i četrdeset hektara zemlje na kojoj đaci uče da seju i uzgajaju mahom ratarske kulture. Postoje i štale i obori gde uče i da se staraju o kravama, svinjama, konjima, kozama i drugim životinjama iz stočnog fonda škole.

„Bez prakse, ono što uče prosto ne pije vodu”, kaže za „Politiku” Ljubica Pajić, koordinatorka praktične nastave ove poljoprivredne škole, gde se sada 635 učenika obrazuje za osam uskostručnih profila.

Ona za naš list govori da kada je u prošlom periodu krenula onlajn nastava, biljke su već bile posejane, ali deca nakon toga jedno vreme nisu dolazila zbog epidemije. Zato su njihovi nastavnici na školskom imanju fotografisali i snimali video-priloge za časove na daljinu. Tako su učenici mogli da vide kako se biljke podižu, kako izgledaju u fazama razvoja, imaju li znakova bolesti ili insekte. Sve što su nastavnici primetili na terenu pokazali su deci.

Dosad ove školske godine đaci Poljoprivredne škole u Futogu nisu imali takvu vrste nastave, ali su ostali utisci nastavnika i roditelja da je pandemija, koja traje dve godine, mnogo toga izmenila u đačkom životu. Pred stručnim školama je pri tome bio naročit izazov, ne samo u oblasti poljoprivrede već recimo i medicine, gde se postavlja pitanje kako onlajn naučiti davanje injekcije.

Sudeći po iskustvu futoške škole, trud nastavnika je u tim prilikama bio vanredan, ali se pitanja o stečenoj praksi ne mogu isključiti.

„Naravno, daleko je to od onoga što bi đaci uradili da su bili na ekonomiji jer drukčije je kad držite biljku u ruci, kada je vidite uživo. Ali profesori su se istinski potrudili da im pokažu i objasne”, navodi Pajićeva.

Celo društvo, prema njenim rečima, a ne samo ova škola, pa čak ne samo ni praksa nego i teorija u nastavi, suočeni su s problemima tokom pandemije. I učenici su u tom periodu, smatra ona, mnogo izgubili jer živu reč, kontakte sa biljkama i životinjama i rad u učionici nije mogao zameniti taj način rada.

S takvim iskustvom, ali i povratkom u škole, kakav se presek stanja može očekivati na ovom polugodištu i šta treba da očekuju učenici? Pomoćnica direktora u ovoj školi Biljana Milovanović, zadužena za teorijsku nastavu, kaže za naš list kako ne može da komentariše inicijativu koja je u javnosti pokrenuta za to da se ocene više ne zaključuju na polugodištu.

„Verujem da postoji pritisak povodom ocenjivanja jer sve se svodi na to da je ocena glavna. Ali mislim da je inicijativa na dugom štapu, potrebne su izmene zakona. Mi ćemo krajem decembra imati presek, ali mislim da to neće biti veliko odstupanje od dosadašnjih polugodišta. Značajno je to što smo se vratili u školu i moramo učenike vratiti u uobičajene tokove”, kaže ona.

Od ovog septembra, kako smo čuli, deca se ovde polako vraćaju u takav tok, a školi je cilj da ona tu čuju i vide šta kaže struka, da nauče najaktuelnije i kako pravilno da rade u poljoprivredi jer neki učenici su već zagazili u oranice na imanjima koja imaju kod kuće.