Muško-ženski tandemi

Oduvek sam ih voleo. Lepo je kada se družiš s njima, pružaju što ljudi ne mogu: bezuslovnu ljubav, odanost, bespomoćnost... Kada se čovek igra s njima, kada ih mazi ili se druže, stiče utisak da je to nešto drugačije od onog što daje svet. Moja žena ih obožava. Spada u one koji veruju da druženje sa životinjama oplemenjuje čoveka i čini ga boljim. Kod nje, kada dođeš u kategoriju da si životinja, mnogo si učinio, više te voli i ceni.

U skladu sa životnim okolnostima, imao sam ih različite. Uglavnom mačke, nekoliko papagaja – tigrica. I uvek je bilo velike tuge kad su ugibali, zaricanja da neću opet da ih uzgajam i zavolim... sve do sledeće prilike.

Pse nikad nisam imao. Zahtevaju drugačiji angažman od ovih „sitnih”, više gazdine odgovornosti, dužnosti, veći prostor. Prvi put mi se prilika za psa ukazala kada sam napravio kuću, pre dvadesetak godina.

Pravljenje kuće, doma ili kućenje za svakoga od nas posebna je priča. Posebno za muškarce. Izgleda da nam je u genima da moramo da napravimo neko sklonište za svoje, da ih zaštitimo od spoljnih i svih drugih uticaja. Imao sam utisak da činim neko junačko delo praveći novi dom za svoju porodicu, gde ćemo, konačno, imati sve što nam treba. Ispostavilo mi se da je u toj situaciji muškarac zadužen za hardver, a žena za softver. Mi pravimo kuću, one od kuće stvaraju dom. Razlika je velika, životna. Što, nažalost, ne smeta mnogima da tu suptilnost ne razumeju do kraja života.

Eto, i ja sam tek pre dvadesetak godina, s preko četrdeset godina života, shvatio da je prava prilika da nabavim psa. Kad sam završio kuću, mogao sam da u njenom velikom dvorištu udomim kućnog ljubimca i čuvara.

Pošto nastojim da budem svestan svojih ograničenosti i nedovoljnog znanja o raznim oblastima života, potražio sam pomoć prijatelja. Otišao sam kod čoveka koji je imao interesantnu biografiju i od koga sam dosta toga naučio. Svirao je klarinet u Simfonijskom orkestru RTV Novi Sad i radio, tih devedesetih, za desetak maraka. Shvativši da takav život više nema smisla, rešio je da se baci na ono što mu je bilo hobi, a kasnije postalo profesija: rad sa životinjama. Počeo je s nemačkim ovčarima, da bi sada bio jedan od glavnih uzgajivača sokola u Srbiji, kojima je, praktično, i otac, i majka, i trener, i prodavac. U svom karakteru ima veoma crno-bela pravila, koja su za ljude nekada suviše isključiva, ali su ga životinje perfektno razumele: ili si lovina ili plen; ili jedeš ili si pojeden.

Kada sam mu rekao da mi je potreban pas i za čuvanje kuće i kao ljubimac, ponudio mi je rešenje o kakvom nisam razmišljao. Po njegovom uvidu, za čuvanje je najbolji bio tandem mužjaka i ženke, gde svako igra svoju ulogu. Mužjak je jak, moćan, željan dokazivanja. Ali, istovremeno, malo i lenj. Sklon da zatvori oči pred nekim iritirajućim situacijama kada bi najradije spavao kako ne bi video ono što je njoj očigledno, kada mu to nije baš u interesu. Ukoliko je pospan, najviše bi voleo da se bez obzira na njene signale okrene na drugu stranu... Međutim, oni su jedino što ga pokreće jer želi da joj se dokaže, da je osvaja. S druge strane, ženka je ta koja izaziva konflikte, vidi i ono što bi bilo bolje da nije videla, reaguje lavežom i na neke sitne probleme koje on ne bi ni primetio. Ona ga stimuliše da bude ne samo pas nego i, kad zatreba, tigar, lav: muško. Započinjanjem konflikta, ženka ukazuje na neku situaciju i daje mu šansu da se iskaže, da bude junak, mužjak, neodoljiv. A njemu je stalo da se baš pred njom pokaže da je takav, da je osvoji, impresionira, da bude njen heroj.

I to je dobitna kombinacija, idealni jin i jang. U takvom odnosu svi igraju svoje uloge i – svi srećni. Ona je nezaštićena, njoj je potrebna sigurnost. On je spasilac, junak koji nju štiti. Posredi je model koji funkcioniše hiljadama godina, kako kod ljudi, tako i životinja.

E, sada, ljudi su ipak životinje deluks, dosta tog nagonskog i primalnog su civilizacija, konvencije i društvene norme, praktično, uništili. Ali, ipak, osnov muško-ženskih odnosa i dalje je u tim ulogama koji on i ona igraju.

Slično je i kada čovek posmatra neke bračne parove koji mogu da ga začude po tome što je ona u ulozi njega, sigurna, racionalna, s obe noge na zemlji, štiti ga, teši, usmerava. A on je, na mnogo načina, ona: hirovit, traži sigurnost i snagu, tera je da bude snažna i oboje su heteroseksualni, što stvarno, što javno, i nemaju problema sa svojim identitetom. Ali su se našli da jedno drugom pružaju ono što je drugoj strani potrebno. Ulozi ženke zaštita, a ulozi mužjaka snaga ili herojstvo.

Te uloge moguće je primetiti u raznim situacijama i odnosima. I uloge su uvek iste, u svakom tandemu, neko je uvek on, a neko ona. Bez obzira na svoju seksualnost, pol ili preferencije. Uloge su iznad toga. Reklamni biznis je primer gde se dosta poslova radi u tandemima. I tu sam često imao priliku da se uverim u ispravnost ove teorije o ulogama. Doduše, svojevremeno me u smislu uočavanja dotičnih uloga malo zbunjivao jedan lezbijski par saradnica. Tada sam pomislio da, eto, postoje parovi na koje teorija o kojoj je reč nije primenljiva. Mogao sam da odustanem od nje ili da se udubim u izuzetak u vidu dve saradnice. Da bih na kraju saznao da one zapravo daju radikalniji prilog „mojoj” teoriji u smislu da su njih dve često menjale uloge u zavisnosti od situacije. Dakle, ni kod njih nije ništa drugačije samo mi je trebalo puno vremena da to razumem. Na kraju, mogu da zaključim da su srećni oni koji nađu sebe i nekog svog partnera koji im je kontrateža. Tada je to sjajan osnov za sreću i harmoniju i dugu i srećnu vezu. Bilo poslovnu, bilo privatnu.

Dakle, da li ste bata ili seka, odlučite sami.

Marketinški stručnjak