Đaci padaju zbog „strašne trojke"

Prošle godine više od 10 odsto beogradskih srednjoškolaca koji pohađaju završne razrede polagalo je popravni ispit – tačnije od 30.330 učenika na popravni ispit izašlo je 3.590 đaka, a 683 je ponavljalo razred.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i informatiku, najviše ponavljača bilo je u školama iz područja elektrotehnike, 132 nije završilo razred, i mašinstva i obrade metala – nije prošlo njih 104. Takve probleme najmanje imaju đaci prirodno-matematičkih smerova, ponavljalo je svega desetoro, a iz oblasti šumarstva i obrade drveta 14 učenika nije završilo razred.

Svakodnevica, noćni izlasci, način oblačenja i ophođenja prema nastavnicima, sve je to promenljivo u učeničkom životu, ali jedna stvar, izgleda, ostaje neprolazna – matematika, fizika i hemija tradicionalno su najteži predmeti u srednjoj školi. Prosvetni radnici kažu da najveći broj đaka pada na popravnom ispitu ili ponavlja razred zbog ove „strašne trojke”.

– Najviše đaka na popravnom ispitu, više od deset odsto od ukupnog broja učenika, polagaće popravni ispit iz matematike, a slična situacija je i u drugim srednjim stručnim školama – kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, inače profesor matematike u Školi za negu lepote.

Prirodne nauke đacima bi išle mnogo lakše kada bi u školama postojale dobro opremljene laboratorije, jer laboratorijske vežbe su jedini način da đaci dobro savladaju gradivo, smatra Antić.

– Nastava fizike, matematike i hemije ne može da se izvodi uz pomoć „štapa i kanapa”, niti su dovoljne samo tabla i kreda. Bez praktičnih vežbi, učenje se svodi na učenje formula napamet i nerazumevanje gradiva – ističe Antić.

Srednjoškolcima u stručnim školama, osim ovih, glavobolje zadaju i pojedini stručni predmeti, gimnazijalci s prirodno-matematičkog smera u avgustu najčešće polažu matematiku, fiziku i hemiju, dok njihovim drugarima sa društvenog smera leto zagorčava najviše latinski.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola ističe da je broj ponavljača u prvom razredu veći nego u ostalim, kao i da više od 10 odsto učenika ne završi prvi razred.

– Oni se ispisuju, prelaze u druge škole, prekidaju školovanje zbog udaje, lošeg materijalnog stanja, porodičnih problema. Broj đaka koji se ispisuju zabrinjavajuće je veliki, a ne treba zaboraviti ni koliko država gubi novca na učenicima koji padaju godinu, budući da se za svakog đaka u srednjim stručnim školama iz državnog budžeta izdvaja oko 800 evra – upozorava Antić.

Od 9.144 gimnazijalca u Beogradu, njih 72 nije završilo razred, što je nešto manje od jedan odsto. Takav podatak ukazuje na to da su gimnazije ostale primamljive najboljim đacima, koji i u srednjoj školi ostvaruju dobre rezultate. Slično kao u Beogradu, gimnazijalci u drugim gradovima Srbije uglavnom nemaju veće probleme da upišu sledeći razred. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, od 1.100 učenika razred ponavlja oko 10.

– Nemamo problema sa ponavljačima i ove godine zanemarljivo mali broj đaka upućen je na popravni ispit. Ponavljaju najčešće oni koji ne žele da uče, nisu upisali školu koju su hteli ili imaju nekih porodičnih problema – kaže Slavica Petković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije.

Đaci koji u avgustu polažu popravni ispit najviše „padaju” zbog fizike i matematike, kaže Petkovićeva i dodaje da učenici sa prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera ostvaruju sličan uspeh u učenju.

– Ne iznenađuje me podatak da oko 10 odsto srednjoškolaca ide na popravni ispit, jer mislim da i društvena klima i poremećen sistem vrednosti uveliko doprinose tome. Ipak, ako s druge strane imamo 10 odsto izvanrednih đaka koji postižu natprosečne rezultate, mislim da onda postoji ravnoteža između onih sa najboljim i onih sa najlošijim rezultatima – misli Petkovićeva.