Na korak do investicionog rejtinga

U svom najnovijem izveštaju za Srbiju agencija „Standard i Purs” povećala je izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa stabilnih na pozitivne. Na odluku su uticali snažan privredni rast Srbije i visok stepen otpornosti domaće ekonomije na šok izazvan pandemijom. Pozitivna odluka je posebno bitna ako se ima u vidu da je doneta uprkos produženom trajanju pandemije, poremećajima u globalnim lancima snabdevanja i neizvesnosti na svetskom robnom i finansijskom tržištu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija biti na nivou najrazvijenijih zemalja čim dostigne sledeći nivo kreditnog investicionog rejtinga. „Bićemo na nivou Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja, a to znači da ćemo lakše privlačiti direktne strane investitore i imati sigurnost za svakoga ko dolazi u zemlju. Naše javne finansije su pod kontrolom i naš fiskalni sistem je stabilan, a država se ponaša ozbiljno i odgovorno.” Naglasio je i da je nivo javnog duga 57 odsto u odnosu na BDP, dok neke zemlje u okruženju imaju 70 i 100 procenata javnog duga u odnosu na BDP.

Ivan Nikolić, direktor za naučno istraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kazao je da je još pre godinu i po predvideo da se Srbija približava investicionom rejtingu i da nas u tome korona nije omela. Po tom parametru mi smo sada među ekonomski stabilnim zemljama.

„Očekujem da u prvoj polovini 2022. dobijemo investicioni rejting koji je nam je bitan zbog ulagača, jer svedoči o niskom riziku projekata, a nama omogućuje povoljnije zaduživanje. Jedan od najbitnijih parametara za postizanje tog rejtinga je držanje javnog duga pod kontrolom što smo pokazali da umemo. Srbija investicioni rejting nije imala u novijoj istoriji. Naša ekonomija je na putanji rasta i posle prošlogodišnjeg pada od 0,9 odsto, s ovogodišnjim rastom od oko 7,5 procenata, i predviđanja za naredne godine, srednjoročna stopa biće oko četiri odsto godišnje”, naveo je Nikolić.

Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. Kreditne rejtinge dodeljuju institucije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, a za ocenu kreditnog rejtinga koriste početna slova abecede A, B, C, D, pri čemu se ocena AAA tumači kao najbolja, a ocena D kao najgora.

Ministarstvo finansija saopštilo je da je zahvaljujući jakom ekonomskom rastu, agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Standard end Purs” popravila izglede za dalje povećanje kreditnog rejtinga i potvrdila ocenu na nivou BB plus. Iz agencija su naglasili da će se u narednih godinu dana stvoriti objektivni uslovi za povećanje kreditnog rejtinga na investicioni nivo ukoliko se nadmaše projektovana očekivanja priliva od stranih direktnih investicija, stope rasta i učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Navodi se da su strukturna poboljšanja privrede podržana merama ekonomske politike dala rezultate već u prvoj polovini 2021. i da je to jedan od glavnih razloga revizije očekivanog rasta BDP-a u ovoj godini na sedam odsto, dok se u 2022. projektuje rast veći od četiri procenta. Agencija je kao osnovne pokretače rasta navela javne investicije i privatnu potrošnju.

Naglašava se da je visokom nivou rasta BDP-a doprinelo više faktora, a pre svega adekvatna i izbalansirana podrška fiskalne i monetarne politike, koja je dala znatan doprinos u ublažavanju negativnih efekata pandemije, brz proces vakcinacije stanovništva, kao i otpornost sektora proizvodnje i građevinarstva na negativne efekte pandemije. Mere koje su imale za cilj očuvanje proizvodnih kapaciteta celokupne privrede, održanje životnog standarda stanovništva i očuvanje likvidnosti, pomogle su, ne samo da se ublaže neposredne posledice pandemije, već i da se stvore uslovi za dinamičan rast i sačuvaju radna mesta.

Srbija je, kako se navodi, uspela da, zahvaljujući pravovremenim, jakim i adekvatnim merama monetarne i fiskalne politike dobro odgovori na krizu izazvanu pandemijom virusa korona. Takođe i da umanji i ograniči negativne efekte pandemije i stvori dobru osnovu za brži privredni oporavak, podržan visokim nivoom privatne potrošnje.

U izveštaju agencije istaknuto je kontinuirano jačanje bankarskog sektora, naročito u pogledu smanjenja učešća problematičnih kredita u poređenju sa prethodnim godinama. Napominje se i da je kurs dinara ostao stabilan, a da su devizne rezerve na rekordno visokom nivou.