Obijači stanova vole leto

Odlasku na godišnji odmor ne raduju se samo oni koji putuju, već i lopovi. Ostavljanje praznog stana jeste rizik, ali uz dobre mere zaštite provalnici mogu da ostanu praznih ruku.

Lopovi najčešće odnose novac i zlato, pa se građanima savetuje da pre odlaska na odmor obezbede imovinu.

– Ima mnogo mogućnosti da se provalnici odvrate od upada u stan. Pre svega, primenom odgovarajućih tehničkih sredstava među koje spadaju video nadzor i interfon. U pouzdana sredstva zaštite spadaju i sigurnosna blindirana ulazna vrata i dupla brava – kaže Uglješa Stešević, šef Odseka za suzbijanje teških krađa u beogradskom SUP-u.

U specijalizovanim prodavnicama od sigurnosnih vrata kod nas su najtraženija ona kineske proizvodnje jer su i najjeftinija. Cene se kreću od 12.000 do 16.000 dinara. Međutim, prodavci ih ne svrstavaju u sigurne i preporučuju vrata domaće proizvodnje, čije se cene kreću oko 40.000 dinara. Najsigurnija vrata ipak su i najskuplja. Njihova cena može da bude veća i od 120.000 dinara.

Prema rečima našeg sagovornika, provalnici ulaze u stanove ukoliko iz njih mogu lako i neopaženo da pobegnu kroz prozor, preko terase ili krova. Na ovaj korak odlučuju se ako su sigurni da u stanu nema nikoga i da vlasnici stana imaju stvari od velike vrednosti.(/slika2)

– Postoji više načina na osnovu kojih obijači proveravaju da li u stanu ima nekog od ukućana. Na primer, puno poštansko sanduče, stalno zatvoreni prozori, spuštene roletne, ugašeno svetlo... Zvonjenjem na ulaznim vratima, proverom preko 988 i pozivanjem, ostavljanjem sitnih predmeta između vrata i ragastova, lopovi mogu takođe da provere da li je stan prazan ili nije – ističe Stešević.

Građanima se savetuje da ključeve od stana daju poverljivoj osobi radi svakodnevnog obilaska, da im pošta iz sandučića bude redovno „sklanjana” a stan provetravan... Naravno, predmeti od vrednosti najbolje je da budu u sefu banke. Cena zakupa sefova gotovo je ista u svim bankama a kreće se od 1.500 do 6.000 dinara mesečno.

– Preporuka je da se ključevi od stana ne ostavljaju na radnom stolu, hotelskoj sobi i drugim lako dostupnim mestima. Imali smo slučaj da je provalnik u jednom hotelu uzeo ključeve iz prostorije za spremačice, ušao u gostinsku sobu, uzeo originalne ključeve iz torbe, prepisao podatke iz lične karte i na taj način došao do adrese, narezao ključ i na isti način ih vratio – kaže Stešević.

Statistika pokazuje da je tokom letnjih meseci prošle godine obijeno oko 225 stanova, a među najugroženije opštine spada Novi Beograd.

Obijanjem stanova najčešće se bave narkomani i oni koji su već osuđivani za slično krivično delo.

– Obično gledaju kako da na lakši način uđu u stan, kroz otvoren prozor, otključana vrata ili čak pronalaze ključ ispod otirača za obuću. Postoji i druga grupa lopova, takozvani profesionalci – lica koja su osuđivana za ista ili slična krivična dela i oni koriste specijalan alat za obijanje – čvake, lomilice i češljeve – zaključuje Stešević.

Ukoliko počinilac bude uhvaćen, za krivično delo obijanja stanova zaprećena je zatvorska kazna. Kradljivac može da buđe kažnjen zatvorom od jedne do osam godina, a ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara, sledi kazna zatvora od dve do deset godina.