Jevanđelje po Miloradu

Zapadne diplomate okupljene u Kvinti priznaju da nekadašnji darling Zapada, a sada najverniji saveznik Vladimira Putina u regionu vuče ka eskalaciji, ali se ograničavaju na formulaciju „neprihvatljivog postupka”Milorad Dodik progurao je u Skupštini Republike Srpske rizičnu odluku kojom se srpski entitet povlači iz armije, sudstva i poreske uprave – tri stuba zajedničke bezbednosti, vladavine prava i ekonomskog sistema i time se za korak približava otcepljenju od Bosne i Hercegovine.

Narodna skupština je u Banjaluci usvojila Deklaraciju o prenosu „oduzetih nadležnosti” sa BiH na RS na osnovu kojih se entitet povlači iz ustavnopravnog poretka zemlje u oblasti pravosuđa, indirektnih poreza, bezbednosti i odbrane – što podrazumeva formiranje vojske RS nakon što bi se raspustile oružane snage BiH koje postoje od 2005.

Lider Srpske je dan posle glasanja najavio i da će RS povući sav novac iz zajedničkog budžeta države, oko 130 miliona evra godišnje, što je dodatni udar suverenitetu BiH i podstrek secesionistima. Rok da se odluke sprovedu je šest meseci.

Predstavnici vlasti i opozicije iz RS još od jula blokiraju rad državnih institucija na nivou BiH, nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH kojima je zabranio negiranje genocida počinjenog u Srebrenici 1995. Blokada je dovela do toga da BiH nije usvojila budžet i ima privremeno finansiranje. U novoj deklaraciji se precizira da su „svi zakoni koje je nametao visoki predstavnik neustavni”.

Opozicija je bojkotovala glasanje ali je pre toga u burnoj debati upozoravala na ogromne opasnosti jedne ovakve odluke. „Grdno se vara ko god misli da može bez rata podeliti vojsku BiH, kontrolisati svoju granicu ili vratiti pravosuđe pod ovlasti RS”, poručio je predsednik opozicione Srpske demokratske stranke Mirko Šarović.

Dodik odluku o preuzimanje četiri ključne funkcije države naziva „Svetom pismom”, ali se odmah suočio sa lavinom kritika i opozicije u Srpskoj koja je bojkotovala sednicu i zvaničnika u Sarajevu koji ga optužuju da otvoreno krši Dejtonski sporazum i da svojom politikom Bosnu vraća u vreme ratova.

Aktuelni predsedavajući tročlanog Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je državno tužiteljstvo da hitno pokrene kazneni postupak protiv Dodika koji je „i inicirao i osmislio” zaključke Skupštine RS, kao i protiv poslanika koji su izglasali Deklaraciju.

Bakir Izetbegović, član trojnog Predsedništva BiH iz redova bošnjačkog naroda, smatra da se radi o direktnom udaru na Dejton i ustavnopravni poredak BiH.

„Pravosudne institucije BiH dužne su da odlučno reagiraju i hitno preduzmu korake iz svoje nadležnosti. Istu obavezu imaju i visoki predstavnik Kristijan Šmit, ali i zemlje garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ne sme biti nikakvog odlaganja ili čekanja rokova od šest meseci”.

Stepen ozbiljnosti situacije izazvan odlukom Skupštine RS potvrđuje i susret Željka Komšića sa predstavnicima Udruženja generala BiH. Generali su dali bezrezervnu podršku državnim organima BiH u odbrani teritorijalnog i političkog integriteta i stavili se na raspolaganje državnim institucijama. Poručili su da će znati da se bore i izbore za jedinu domovinu BiH.

Odluke iz Banjaluke nesumnjivo će negativno delovati na razgovore predstavnika političkih partija u BiH sa delegacijama SAD i Evropske unije koje predvode specijalni američki izaslanik za izbornu reformu Metju Palmer i direktorka pri Evropskoj službi za spoljne poslove Angelina Ajhorst.

Otcepljenje RS bi predstavljalo korak bliže kontroverznoj ideji Srpskog sveta koju je u Beogradu lansirao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, a potpuno se uklapa u Dodikove planove o ujedinjenju „dve srpske države”.

Predsednik Aleksandar Vučić ogradio se od Vulinovog scenarija, ali nikada odlučno, uprkos upozorenja da bi Srpski svet mogao katastrofalno da utiče na mir u regionu. Zvanični Beograd nije reagovao na odluku Skupštine u Banjaluci, a izostanak jasne osude Dodikovog delovanja svakako neće proći neopaženo.

Zapadne diplomate okupljene u Kvinti priznaju da nekadašnji darling Zapada, a sada najverniji saveznik Vladimira Putina u regionu vuče ka eskalaciji, ali se ograničavaju na formulaciju „neprihvatljivog postupka”. Sve je propraćeno beskorisnim apelom vladajućoj koaliciji u RS od koje očekuju da se „zabrine” pošto „osporavanje Dejtonskog okvira šteti ekonomskim izgledima entiteta, preti stabilnosti zemlje i celog regiona, te ugrožava budućnost BiH u EU”.

Potom se ponavljaju fraze koje razni izaslanici godinama ponavljaju: vratite se dijalogu, zaboravite retoriku devedesetih, izgradite uzajamno poverenje i pronađite rešenje. Bosna je umnogome nefunkcionalna država i zato što takve poruke sluša već gotovo tri decenije.

Stižu, ipak, prve reakcije iz Evrope. Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok pozvala je EU da uvede sankcije protiv Dodika, ali lider Srpske  – koji je već na crnoj listi Stejt departmenta – nije zabrinut i najavljuje kontramere ukoliko dođe do kaznenih mera.

„Ako Nemačka uvede sankcije, uzvratićemo. Nisam slep da ne znam šta su Amerika i Nemačka. Ali moja poruka je – preterali ste. Sve ste učinili da zamrzimo BiH, a nikada je nismo ni voleli”, kaže Dodik uveravajući građane da RS neće izgubiti zapadne investitore. U svom bahatom stilu nije pripustio priliku da uvredi bosanske muslimane: „Bošnjaci su naučili da njima neko upravlja, a Srbi ne trpe tutore”.

Bosnom nastavljaju da kruže međunarodni izaslanici poručujući da rata neće biti, ali gde rat nije završen, uvek će se naći šačica budala koja preti da ga opet izazove. Reći da u BiH neće biti rata znači da rata ipak može biti. Što je i dalje malo verovatno uprkos opasnim Dodikovim igrama.