„Fejsbuk" blokirao kompanije zbog internet špijunaže

Oko 50.000 ljudi bilo je, kako veruju u „Fejsbuku”, tačnije kompaniji „Meta”, na udaru „zlonamernih aktivnosti sajber plaćenika”. Pod zlonamernim aktivnostima podrazumeva se da su ti ljudi bili pod nadzorom sedam kompanija, odnosno da su ih sajber plaćenici špijunirali u ime klijenata koji ih za to plaćaju. U ovom slučaju, koji je „Fejsbuk” mesecima istraživao, otkriveni su novi detalji o načinu na koji delovi industrije nadzora koriste društvene medije da kreiraju lažne naloge kako bi obmanuli one koji su im meta i prikrili svoje aktivnosti. Iz mnogih prozvanih kompanija tvrde da su angažovani kako bi pratili kriminalce i teroriste, ali iz „Fejsbuka” kažu da su oni nadzirali novinare, disidente, kritičare autoritarnih režima i aktiviste za ljudska prava i njihove porodice.

Do istrage „Mete” dolazi u trenutku kada se i ova kompanija nalazi pod lupom Vašingtona nakon optužbi uzbunjivača Frensis Hogen da je svesno omogućila širenje govora mržnje i dezinformacija. Takođe, zakonodavci brojnih vlada traže načine da savladaju moć ovog i drugih tehnoloških giganata.

Posle istrage je suspendovano oko 1.500 naloga, mahom lažnih, koje je na „Fejsbuku”, „Instagramu” i „Vocapu” vodilo sedam organizacija. Nalozi su navodno povezani s firmama u Izraelu, Indiji, Severnoj Makedoniji i Kini. Navodi se i da su desetine zemalja koristile njihove usluge nadzora. „Gardijan” piše da je među onima koje je „Fejsbuk” imenovao u istrazi i zabranio im pristup svojim platformama i poznata izraelska kompanija „Blek kjub”, koju je medijski mogul i osuđeni seksualni prestupnik Harvi Vajnstin angažovao da cilja žene koje su ga optužile za zlostavljanje. Tu je još jedna izraelska kompanija – „Kobvebs”, koja je klijentima, mahom iz Amerike, navodno omogućila da koriste javne i mračne veb-sajtove da prevare žrtve i dođu do potrebnog materijala. Pominje se i „Citroks”, severnomakedonska firma koja je širila mrežu virusa i kod korisnika iz Srbije.

Prikupljeni podaci koriste se za manipulaciju žrtvama, a proces uglavnom sadrži tri faze. Prvo ide izviđanje, koje uključuje nadzor sa distance kako bi se uočila interesovanja pojedinaca. Potom sledi faza angažovanja, u kojoj se uspostavlja kontakt tako što se gradi poverenje i traže se informacije, a potom se od korisnika zahteva da kliknu na veze i preuzmu datoteke. Kompanije često koriste lažne naloge kako bi prevarile mete da instaliraju softver koji kompromituje njihove uređaje. Sledi hakovanje za iznajmljivanje. Hakeri pristupaju korisničkim lozinkama, fotografijama, video-zapisima, porukama, aktiviraju kamere i mikrofone, a da korisnici to i ne znaju.

Borba „Mete” protiv špijunskih firmi nije slučajna i dolazi u vreme šire akcije američkih tehnoloških kompanija i administracije Džozefa Bajdena protiv industrije sajber nadzora. Poslednjih meseci na udaru kritika bila je izraelska kompanija NSO, koja stoji iza špijunskog softvera „Pegaz”, koji je bio u fokusu medija. NSO sada nije imenovan u istrazi, ali su u „Fejsbuku” rekli da je samo deo širokog globalnog sistema sajber plaćenika. Podsetimo da su aktivisti za ljudska prava, advokati i novinari širom sveta bili meta autoritarnih vlasti koje su ih špijunirale koristeći softver za hakovanje „Pegaz”.