Kako je Amerika izdala Kašogija

Mnogi su sumnjali, a CIA je definitivno potvrdila da saudijski prestolonaslednik stoji iza ubistva novinara Džamala Kašogija, ali princ Mohamed bin Salman i dalje je uvaženi sagovornik plejade svetskih lidera kojima su nafta, oružje i investicije važniji od pravde u koju se zaklinju.

Princ je nedavno u Džedi bio domaćin francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, prvom istaknutom lideru Zapada koji je prihvatio kontakt posle serije istraga koje potvrđuju Salmanovu neposrednu krivičnu odgovornost. Takvih susreta bilo je i ranije.

Neposredno posle ubistva, dok se globalno nezadovoljstvo uvećavalo, Salman je prisustvovao samitu G-20 u Buenos Ajresu. Sastao se s predsednicima Francuske i Rusije, Makronom i Vladimirom Putinom, tadašnjom britanskom premijerkom Terezom Mej, indijskim premijerom Narenrdrom Modijem. Kineski predsednik Si Đinping pružio mu je podršku direktnim sastankom. Predsednik Donald Tramp se „izvukao”: rekao je da je planirao susret, ali je „suviše zauzet”. Marokanski kralj Muhamed odbio je da se vidi sa Salmanom.

Godinu dana posle ubistva, kada je već bilo veoma izvesno ko ga je odobrio, princ je bio na samitu G-20 u Osaki. Primio ga je japanski car Naruhito. Ponovo je srdačno razgovarao s Putinom. Za razliku od Argentine, Tramp je prihvatio da na grupnom portretu pored njega bude upravo prestolonaslednik. Niko nije pominjao saudijskog novinara Kašogija, niti posledice koje bi autoritarni režim morao da snosi.

Kašogi je nekada bio blizak vladajućim krugovima u Rijadu, ali je zbog kritika princa Salmana pobegao za SAD, gde je bio kolumnista „Vašington posta”. Nestao je oktobra 2018, kada je ušao u saudijski konzulat u Istanbulu radi pribavljanja dokumenata za ženidbu. Postoje čvrsti dokazi da ga je tu likvidirao poseban tim od 15 ljudi poslat iz Saudijske Arabije. Njegovo telo je raskomadano, a ostaci do danas nisu pronađeni.

Mnogi dokazi su ukazivali da je naručilac svirepe egzekucije upravo ambiciozni i militantni princ Salman, koji se surovo obračunava sa svim kritičarima. Turske vlasti prve su pokrenule istragu koja je dovela da ozbiljnog zahlađenja odnosa Ankare i Rijada, a sve kasnije američke i međunarodne istrage ukazivale su na de fakto vladara ultrakonzervativne arabijske kraljevine.

Princ je prvo pobijao bilo kakvu umešanost njegovih tajnih službi, a potom je, pritisnut dokazima, priznao da se radilo o „otpadničkoj grupi”. Saudijski sud je 2019. osudio pet osoba na smrt i tri na zatvorske kazne, ali smrtne presude su kasnije zamenjene za 20 godina zatvora, nakon odluke Kašogijeve porodice da oprosti ubicama, što je u skladu sa islamskim zakonima šarije. Istražitelji UN su sud optužili da se „ruga pravdi”, a izveštaji kažu da osuđeni žive u luksuznom naselju Rijada.

Suđenje dvadesetorici optuženih u odsustvu u toku je u Turskoj, ali slabašna su nadanja da će se otkriti novi detalji koji bi mogli da kompromituju saudijsku monarhiju jer Ankara pokušava da popravi odnose s Rijadom.

Nedavno se ipak saznalo da je tim za egzekuciju, poznat kao „Odred tigra”, imao paravojnu obuku u SAD, a sumnja se da im je prilikom sletanja u Kairo Egipat obezbedio smrtonosni otrov koji je ubio Kašogija. Ko je van Saudijske Arabije bio umešan u ubistvo? Šta su američki zvaničnici znali o planovima egzekucije? Šta administracija Džoa Bajdena zna, a ne želi da saopšti javnosti?

Kako je snažan protest protiv autoritarne saudijske vlasti utihnuo, a princ nije ni na koji način primoran da se suoči s pravdom, nastavio je da neometano u zatvor šalje aktiviste i disidente, uključujući i one koji tvituju o podršci pravima žena.

Uprkos svim dokazima američkih obaveštajnih službi, Bajden je odlučio da Salmana ne smatra odgovornim. SAD nastavljaju kontakte s Kraljevinom Saudijskom Arabijom, a savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan jesenas se s princom sastao u Rijadu.

U julu je administracija u Vašingtonu ugostila princa Halida bin Salmana, prestolonaslednikovog mlađeg brata koji je, kao ambasador u SAD, imao ključnu ulogu u događajima koji su prethodili Kašogijevom ubistvu. Prema nalazima „Vašington posta”, Haled je bio taj koji je u telefonskom razgovoru savetovao Kašogija da se za dokumenta obrati konzulatu u Istanbulu, gde će biti bezbedan.

Kasnije je imao uznemiravajuću ulogu u pokušajima prikrivanja ubistva. Kao ambasador je uveravao američki establišment da Saudijska Arabija nema pojma šta se desilo njegovom „prijatelju” Kašogiju, a kao „apsolutno lažne i neosnovane” odbacivao je sve dokaze koji su vodili do njegovog starijeg brata.

To što je princ Haled, zamenik saudijskog ministra odbrane, imao kontakte sa državnim sekretarom i sekretarom za odbranu, savetnikom za nacionalnu bezbednost i načelnikom združenog generalštaba predstavljalo je jasnu poruku: produbljenje odnosa sa strateškim saveznikom mnogo je važnije od ljudskih prava.

Bajdenova administracija sama ruši kredibilitet svojih spoljnopolitičkih prioriteta, a ljudska prava su nominalno u vrhu agende. Šef Bele kuće zaboravio je da je tokom kampanje, reagujući na Kašogijevo ubistvo, obećavao da će od Saudijske Arabije napraviti „parija” državu.

Iako je kasnije pozvao na „rekalibraciju” odnosa s Rijadom, Vašington se uzdržao od bilo kakvih sankcija, kojima često pribegava širom sveta. Mnogi svetski lideri slede Bajdenovu šaradu.

Hatidže Džingiz, s kojom je Kašogi nameravao da se venča, pre tri meseca je u „Vašington postu” objavila tekst u kom konstatuje da je njen verenik bio svestan svoje teške bitke sa despotom, a da je najbolji način da mu se oda posthumno priznanje izostao. Sporni kontakti potvrđuju da Bajdenovoj administraciji Saudijska Arabija ostaje važan politički partner na Bliskom istoku, garant energetske stabilnosti i veliki kupac američkog oružja. Legat Kašogija sve to prekriva tamnim oblacima koji, po svemu sudeći, najmanje smetaju najodgovornijem, princu Mohamedu bin Salmanu.

SAD su izdale kolumnistu „Vašington posta”, ali bi morale da zaštite njemu slične borce za slobodu govora, od Rusije i Kine, preko Egipta i Turske, do zapadnog Balkana.