U trci za zaradom ne haju za propise

Žure, hitaju, jurcaju... sve da bi što pre stigli da obave svoje dnevne zadatke. O bezbednosti u saobraćaju misle malo ili nimalo, pa tako ni ne čudi vest da je jedan dostavljač hrane ovih dana osuđen na novčanu kaznu zbog toga što se odvažio da, uprkos propisima, biciklom izađe na auto-put. Tridesetčetvorogodišnji biciklista u žurbi da zaradi zaboravio je na svoju bezbednost, ali i na bezbednost ostalih sugrađana. Nažalost, on nije jedini. Mnogo je onih koji krše zakon na ovaj način, ali nikada ne dolijaju policiji.

– Dostavljači hrane znaju da budu jako opasni. Pre nekoliko dana jedan od njih je, dok sam stajala na semaforu, prošao pored mene i udario mi u retrovizor. Nije se ni okrenuo, nego je lagano nastavio kroz raskrsnicu uprkos crvenom svetlu – žali se sugrađanka Danijela Babić.

Ovakve pritužbe svakodnevno stižu i Komitetu za bezbednost saobraćaja, svedoči njegov direktor Damir Okanović.

– Ne postoji posebna statistika za to, ali činjenica je da mi na dnevnom nivou dobijamo pritužbe na ponašanje dostavljača, i to generalno najviše na bicikliste. Oni nemaju nikakve obuke, osnove pravilne vožnje biciklom uče se još u osnovnoj školi u okviru tehničkog obrazovanja. Ali, ne čine oni prekršaje zato što ne znaju da se nešto ne sme, nego prosto zato što jurcaju za zaradom – ističe naš sagovornik.

Kurirske službe vrše pritisak na zaposlene da realizuju što više isporuka, ali ljudi koji rade za dostavljače imaju direktnu kalkulaciju pred očima.

– Kad sednete na bicikl, u motocikl ili automobil, dobijate novac po svakoj isporuci i što ih je više, više ćete zaraditi. A ako imate posao gde od vaše brzine zavisi zarada, odnosno gde ste direktno novcem motivisani da stignete do tačke A do tačke B, onda imamo problem – kaže Okanović.

Dostavljači na biciklu imaju, bar po pritužbama građana, stav da im se sve može – i da prođu na crveno, da idu suprotnim smerom, voze trotoarom, pešačkim zonama i skrenu gde je zabranjeno. Okanović napominje da je jedan od najvećih problema i to što ih većina gradom vozi potpuno neobeležena i bez ikakvog svetla.

– Rešenja za ovaj problem su kontrole, ali i povećana odgovornost kompanija za koje rade. Stvari, međutim, stoje tako da nijedan od dostavljača nije zaposlen direktno u tim kompanijama, pa one mogu da od svega peru ruke – upozorava direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

U kompaniji „Glovo” tvrde da ozbiljno shvataju zdravlje i bezbednost kupaca, kurira i partnera.

– Kurirske kompanije obezbeđuju obaveznu obuku o bezbednosti za dostavljače. Pored toga, „Glovo” pruža bezbednosna uputstva i savete u nedeljnom biltenu, kao i „puš obaveštenja” u aplikaciji. Tema o bezbednosti se kontinuirano nadgrađuje. U oktobru smo pokrenuli i „Zavet kuririma”, odnosno obavezu kompanije da unapredi socijalna prava i beneficije dostupne dostavljačima, bez obzira na tip zaposlenja ili radni status. Unapređujemo sigurnost i zaštitu dostavljača obezbeđujući im komplete

za bezbednost na putu, kacige, reflektujuće jakne, kao i pristup stanicama za popravku i održavanje bicikala – ističu iz „Glova”.

U ovoj velikoj kompaniji kažu da na svojoj platformi kurire prate za vreme isporuke: njihovo kretanje i komunikacija sa podrškom se snimaju. Uz to, u svakom trenutku im je dostupna podrška u aplikaciji.

– Ovo osigurava da su dostavljači u mogućnosti da obavljaju svoje dužnosti na najbolji mogući način, dok dobijaju svu neophodnu podršku i informacije koje im u tom trenutku mogu zatrebati.

I na kraju svake završene porudžbine korisnik ima mogućnost da proceni da li je zadovoljan kvalitetom isporuke. Ako kurir ne postupi savesno, preduzimamo odgovarajuće radnje u skladu sa našim uslovima korišćenja – tvrde u „Glovu”.

Aleksandar Z., jedan od bivših dostavljača za jednu od velikih kompanija, kaže da radnike firma ne pritiska da posao završe što pre. Svako, međutim, žuri zbog sebe kako bi uradio dovoljno vožnji, dobio bonus i zaradio više.

– Jer kad preuzmeš vožnju, postoji očekivano vreme u kome stižeš i ukoliko kasniš, hrana se hladi i mušterije ti daju loše ocene. U kompaniji te prvo upozore, a ako se to kašnjenje nastavi, više i ne možeš da radiš. Iskusniji vozači zato znaju da kroz grad voze ne obazirući se na propise – kaže naš sagovornik.

On smatra i da bi kompanije koje obavljaju ovaj posao morale zaposlenima davati instrukcije o tome kako se šta vozi, šta se sme, a šta ne sme.

– Pomoglo bi i kada bi u gradu postojalo više biciklističkih staza, kao i da vozači shvate da su biciklisti ravnopravni učesnici u saobraćaju, a firme bi svakako trebalo da utiču kod dostavljača, ali i motociklista, da razviju ličnu odgovornost i prema sebi i prema drugima – zaključuje Aleksandar Z.