Modernizam u Galeriji SANU

Od večeras u 19 sati Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti ugostiće na izložbi 86 reprezenativnih i s razlogom odabranih dela iz zbirke koju čuva novosadska Galerija Matice sprske. Reč je o postavci pod nazivom „Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske”, koja će u ovom izložbenom prostoru moći da se pogleda sve do 20. februara i na kojoj ćemo biti usmereni na dela nekih od naših najvećih likovnih stvaralaca.

Ukupno 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike sveobuhvatno ilustruju srpsku likovnu umetnost, njene uzore, opredeljenja i domete od poslednjih decenija 19. veka do sredine 20. veka, ukazujući na razvojni put od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i istorijske kompozicije, ali i teme portreta, pejzaža, akta i enterijera. Uz još jednu kopču, o kojoj govori dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, koja je autorski i relizovala izložbu u saradnji sa stručnim saradnicama Jelenom Ognjanović i Aleksandrom Čelovski, kao i timom konzervatora GMS – Danilom Vuksanovićem, Darkom Despotovićem, Lukom Kulićem i Marijetom Sidovski i timom Galerije SANU.

– Sa željom da predstavimo najbolje iz svoje kolekcije kroz odabir najreprezentativnijih radova nacionalne umetnosti i najznačajnije stvaraoce sačinili smo pregled tematskih i stilskih dometa jednog vremena prelomljen kroz specifičnu istoriju same ustanove i njene uloge u društvenim i umetničkim prilikama. Odabir radova odslikava ne samo srpsku umetničku scenu već i ulogu Matice srpske i njene galerije u srpskoj kulturi i razvoju likovne umetnosti, prati formiranje kolekcije muzeja, angažovanje umetnika u radu Matice srpske, formiranje stalnih postavki i uticaj koji je sve to imalo na savremenu umetničku scenu – objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski i dodaje detaljnije o samoj izložbenoj koncepciji i tome šta posetioci mogu da očekuju kada se upute da vide postavku:

– Neopterećena ustaljenim hronološkim okvirima, izložba ukazuje ne samo na modernizme prve polovine 20. veka već i na njihove preteče i uzore utemeljene u stvaralaštvu slikara aktivnih tokom poslednjih decenija 19. veka. Ona traga za počecima modernističkih ideja u delima afirmisanih slikara kao što su Đorđe Krstić, Uroš Predić i Paja Jovanović, školovanih na idejama realizma ali spremnih da se upuste u nove tematske i likovne pristupe. Zatim slede umetnici aktivni na prelazu vekova, školovani na Umetničkoj školi u Beogradu i u različitim evropskim umetničkim centrima. Oni su, uprkos teškim istorijskim prilikama, spremno prihvatili izazove savremene umetničke prakse i stvorili autentična dela. Toj generaciji pripadaju Nadežda Petrović, Stevan Aleksić, Danica Jovanović i Milan Milovanović. Konačno, tu su i oni koji se mogu smatrati glavnim akterima međuratne modèrne: Petar Dobrović, Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban i Bogdan Šuput. Izložena su i dela možda javnosti manje poznatih slikara koji su svojom delatnošću ostavili trag u istoriji srpske umetnosti, ali i kolekciji Galerije Matice srpske.

A kako bi bilo još jasnije kakav kvalitet izložba sobom nosi, prenosimo i ustiske onih koji su se sa njom bliže upoznali.

– Retke su prilike da nam se jedna dobro poznata i važna kolekcija predstavi u potpuno drugačijem svetlu, viđena iz jednog drugog ugla, sagledana kroz višestruka ogledala. Upravo takav primer imamo u ovoj izuzetnoj publikaciji i izložbi Galerije Matice srpske iz Novog Sada – smatra dr Jelena Todorović, redovni profesor FLU Beograd, dok njena koleginica, prof. dr Simona Čupić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da predstavljeni radovi ne upućuju samo na reprezentativni presek srpske moderne umetnosti već i na ulogu Matice srpske i njene galerije u srpskoj kulturi i razvoju likovne umetnosti.