Kadirov zapretio Erdoganu

Čečenski vođa Ramzan Kadirov je po mnogo čemu retka ličnost. Prvo, neizmerno je odan ruskom predsedniku i smatra se portparolom Vladimira Putina za islamski svet. Drugo, učinio je veliki posao da Čečenija ne bude više sinonim za terorizam, iako se zemlja i dalje suočava sa terorističkim pretnjama. Kadirov ima mnogo mana, naročito u očima Čečena, koji i dalje žive u teškom siromaštvu bez obzira na nemerljivu rusku pomoć. Ali sa stanovišta zvanične Moskve, sve je dobro dok se terorizam ne izvozi iz Čečenije.

Kadirov je na oktobarskim izborima u Čečeniji oborio svetski rekord po broju osvojenih glasova: 99,7 odsto od izašlih 94,4 odsto stanovnika. Ramzan upravlja Čečenijom otkako je nasledio svog oca Ahmada koji je u drugom čečenskom ratu bio na strani Rusije i mnogo je zadužio. Ahmad je ubijen u terorističkom napadu 2004. godine. Izuzev po čvrstoj ruci u Čečeniji, Kadirov je poznat i po svojim oštrim komentarima upućenim svetskim zvaničnicima. Ipak, on je pokazao i svoju ranjivu crtu: pre dva meseca, kada je preuzimao obnovljeni mandat u Groznom, rasplakao se pred televizijskim kamerama i obećao da će opravdati poverenje čečenskog naroda i samog Putina, i učiniti sve što od njega zavisi kako bi obezbedio mirnu i dobru budućnost.

Svojom najnovijom porukom, svojevrsnim ultimatumom koji je uputio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu povodom imenovanja parka u turskom Korfozu po kavkaskom teroristi Džoharu Dudajevu, Kadirov je Ankari poručio ono što Kremlj misli. I to baš u trenutku kada Kavkaz ponovo postaje problem za Rusiju, a rusko-tursko prijateljstvo trpi mnogo političkih iskušenja.

Kadirov je na svom „Telegram” kanalu napisao da je konačno vreme da se Erdogan odluči: ili će dobiti status države koja javno podržava teroriste ili će se opredeliti za transparentne i poštene odnose sa Rusijom „ne menjajući svoja ubeđenja njima iza leđa”.

Što se tiče Rusije, koja je prošla kroz dva čečenska rata i nekoliko veoma tragičnih terorističkih napada koje su izveli čečenski teroristi – Erdogan nije mogao da se seti gore osobe od Džohara Dudajeva. Predvodio je separatističke terorističke snage tokom prvog čečenskog rata i proglasio se predsednikom „Čečenske republike Ičkerije”, koja je u Rusiji proglašena terorističkom. Ubijen je u ruskom napadu iz vazduha 1996, a Erdogan ga se setio baš sada, pa je njemu u čast 10. decembra otvoren park s njegovim imenom.

Ovu situaciju Kadirov je objasnio paralelom, za koju kaže da ne bi mogao da je zamisli: to bi bilo kao kada bi Rusija u Groznom (glavnom gradu Čečenije) podigla spomenik osnivaču Radničke partije Kurdistana Abdulahu Odžalanu koji već više od 20 godina služi doživotnu zatvorsku kaznu u Turskoj.

„Ne mogu da zamislim da bi Rusija mogla tako da postupi prema turskom rukovodstvu i primi celu organizovanu bandu koja, na primer, izvodi terorističke napade po Turskoj i koja je ubila predsednika”, kazao je Kadirov.

On smatra da je potez Ankare direktna pretnja rusko-turskim odnosima i javno je pozvao rusko ministarstvo spoljnih poslova da preduzme diplomatske mere. Čečenski predsednik se i pre pet godina obraćao Erdoganu, tada mirnijim tonom i sa više uvažavanja pozdravljajući „otopljavanje” rusko-turskih odnosa. Tražio je izručenje trojice u Turskoj uhapšenih vođa terorista koji su ranije počinili zločine u Čečeniji. Iako je tada navodno dobio obećanje da će oni biti izručeni, to se nije dogodilo, pa je Kadirov ponovo ove godine tražio ekstradiciju te grupe.

Guverner Čečenije, međutim, znao je da se sukobi i sa predstavnicima ruskih vlasti kada je smatrao da su uzdržani u situacijama u kojima ne bi smeli da budu. Prošle godine je bio iritiran stavom Francuske povodom odnosa prema islamu posle niza terorističkih napada koje su izazvali islamisti. Nakon što je 18-godišnji mladić, rođen u Moskvi a poreklom Čečen, odrubio glavu francuskom profesoru koji je ilustrujući slobodu govora đacima pokazivao karikature proroka Muhameda iz „Šarli ebdoa” – Kadirov je rekao da francuski predsednik Emanuel Makron svojim stavovima prema islamu provocira vernike i tera ih na zločine. Kremlj je očigledno smatrao da je ovakav stav pregrub, pa je Dmitrij Peskov tada rekao da samo ruski predsednik može da vodi spoljnu politiku Rusije, a Vladimir Žirinovski je dodao da ruski guverneri ne smeju da daju izjave o spoljnoj politici. Kadirov je tada odgovorio da je svoje mišljenje o francuskoj vlasti izrekao kao musliman, a ne kao političar.

Uprkos opomenama iz Kremlja Kadirov i dalje zadržava pravo da komentariše međunarodne zvaničnike i njihovu politiku. Nakon što je Stejt department uveo novu rundu sankcija protiv njega i članova njegove porodice zbog kršenja ljudskih prava, čečenski guverner se na „Telegramu” naslađivao neuspešnošću američkih sankcija, a posebno je likovao nakon američkog povlačenja iz Avganistana.