Div sa Topčidera

Ime je dobio po grčkom filozofu Platonu, zahvaljujući gorostasnom izgledu, a pomalo opširno „prezime” po mestu gde je zasađen - platan kod Miloševog konaka na Topčideru.

Milošev konak je danas muzej, a ovaj najveći „živi kišobran”, kako neki nazivaju ovaj platan, provodi dane u miru. Zavod za zaštitu prirode Srbije stavio ga je pod brigu države, a stručnjaci su mu, zbog izrazite stabilnosti, prorekli dugu život.

Priča kaže - početkom prošlog veka knez Miloš Obrenović odlučio je da na Topčideru sazida konak, jer je nerado stanovao u Beogradu. Tako je sprečio Turke da se sa svojim haremima baškare po Topčideru i Košutnjaku, gde su izlazili u lov i provod.

Metni ga u krečanu

Zajedno sa zidanjem konaka, 1831. godine podignut je i prvi beogradski park, na mestu gde je bila bara obrasla trskom. Sadnice platana stigle su iz Beča. Kako je nekoliko preteklo od zamišljenog projekta, Francuz koji je rukovodio planovima obratio se Milošu za savet. Knez, poznat po odsečnosti, kratko je odgovorio: „Metni ga u ovu krečanu pored dvorca”.

Tako se platan našao u krečani, koja je korišćena prilikom izgradnje konaka. Da mu se tu dopalo moglo se ubrzo zaključiti po tome što je rastom i izgledom nadmašio mnoge svoje „rođake”. Izrastao je 35 metara u visinu, raspon krune mu je 49 metara, a obim stabla 7,35 metara. Zbog svoje raskošne građe već 1881. godine je dobio prve podupirače za grane koje su od težine bile sklone lomljenju. Danas je platan poduprt sa 17 metalnih stubova, koji mu pomažu da nosi razgranatu krošnju u čijem hladu od 1.885 kvadratnih metara može da se smesti 7.500 ljudi. Ispod stabla se nalazi beleg, kamen sa kojeg se Miloš peo na konja. „Sujetan” na lepotu i počasno mesto na kojem se nalazi, ovaj Milošev „ljubimac” nije dozvolio nikome da ga ugrozi. Neke druge vrste drveća kao što su hrast i bor, dopuštaju da se ispod njih razvijaju i druge vrste, ali platan ne.

Platanske ljubavi

(/slika2)Za skoro 180 godina, koliko je prošlo od kada je pustio žile u Topčideru gde su Turci lili topove za napad na Beograd 1521. godine (tako je kraj dobio naziv „Tobdžijska dolina“), ovaj platan se svačega „nagledao” počev od događaja vezanih za stvaranje i organizovanje državnog i crkvenog života obnovljene Srbije. Svedok je zidanja konaka, kasarne, topčiderske crkve posvećene svetim apostolima Petru i Pavlu, koja je do 1860. služila kao sedište mitropolita Srbije. Podigao ju je knez Miloš uznak sećanja na mesto gde umalo nije izgubio glavu od Karađorđeve kubure 1804. godine. Tog leta, kada je buknuo Prvi srpski ustanak, Karađorđe je logorovao sa vojskom u Topčideru, baš na mestu gde se sada nalazi crkva. Miloš je imao zadatak da pazi na prolaz kod Careve ćuprije, kako opsednuti Turci ne bi došli do hrane. Međutim, Miloš je napustio stražarsko mesto da bi otišao do Ostružnice, a Turci su iskoristili tu priliku da nabave hranu. Ljut, Karađorđe je tada potegao kuburu na Miloša i promašio ga zahvaljujući vojvodi Milenku Milovanoviću, koji mu je iskrenuo ruku i tako budućem knjazu spasao glavu.

Preživeo je Milošev platan i mnoge ratove koji su protutnjali ovim prostorima.Svedok je da su ovde dolazili u šetnju i na izlet mnogi Beograđani nekad na konjima ili u fijakerima, a potom i tramvajima.

Pre nešto više od jedne decenije sjatila se, na koncert „Bijelog dugmeta”, tu u okolini platana, kod Hajdučke česme, mladost Beograda. Pa neka neko kaže da platan nije „u trendu” sa vremenom!

Noćni san ovog lepotana remete reflektori upereni u njegovu čipkasto belu krošnju. Tako osvetljen, ovaj „Bečlija” sa novčanica, poštanskih maraka i razglednica plaća cenu slave, dok se ispod drugih, „običnih” platana, skriveni u tami krošnje, grle zaljubljeni u svojim „platanskim“ ljubavima.