Premijer iz senke

Za dolazak na vlast svi lideri na svetu bore se najjačim oružjem koje imaju, bila to diplomatija, moć ubeđivanja, strpljenje, um ili pak napad na suprotne tabore. No u jednoj balkanskoj zemlji do političkog trona dolazi se i „bombama”. Pucanj tzv. Zaevljevih bombi odjeknuo je u čitavom svetu. Vojska VMRO-DPMNE bila je pobeđena, a vojskovođa Nikola Gruevski, tadašnji premijer, osuđen na zatvorsku kaznu. Danas je, međutim, slobodan mađarski građanin. Glavna tužiteljka Katica Janeva u zatvor je, umesto Gruevskog i njegovih saradnika, poslala samu sebe jer se poslužila popularnim makedonskim kolačem „mito sa šlagom”.

Parlament je tada uspostavljen sa Talatom Džaferijem na čelu. Premijer Zoran Zaev imao je jasan cilj za svoju zemlju: ulazak u NATO i EU. Ovi ciljevi, ipak, stalno su mu izmicali. Pristao je i na Prespanski dogovor, promenio Ustav i ime zemlje. Doduše, to mu jeste otvorilo put za ulazak u NATO, ali je EU ostajala na dugačkom štapu. Zbog toga je već jednom podneo ostavku (2019). Zaev je sada ostavku podneo po povratku iz Tirane, gde je održan samit lidera o „Otvorenom Balkanu”. A tamo, gle čuda, nije većano o stvaranju velike Albanije, već o temeljima ujedinjenja balkanskih država. Nije loše, ali je EU i dalje daleko.

Upravo je ta EU mrcvarila Zorana Zaeva, okrećući postepeno ali uporno makedonski narod protiv njega jer su obećanja koja je davao jedna za drugim padala u vodu. Zamislite Makrona kako sedi na obali i pravi „žabice”. Taman kad se učini da kamičak ispliva, da napravi koji korak više – potone. Dobro, nije baš zabavna igra, naročito se nije svidela Makedoncima. Oni su leđa na lokalnim izborima okrenuli vođi koji nije uspeo da prekine ove igrarije.

Umesto Zaeva, šansu za učešće na evropskoj olimpijadi dobio je Dimitar Kovačevski, drug sa fakulteta bivšeg državnog kapitena. No, dok je Bugarska u igri, i on će utakmicu posmatrati sa klupe. A za EU će morati da sačeka da se Bugari smiluju i priznaju makedonski identitet i jezik. Ka’ će Đekna – ne zna se!

Slabljenje Zorana Zaeva kao vrhovnog vojskovođe spremno je dočekala opozicija, sa VMRO-DPMNE na čelu, koja će sve snage usmeriti na održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Dok se ne održe ili vanredni izbori, koji bi mogli biti u junu naredne godine, ili redovni, za dve i po godine – Zaev će iz senke i dalje biti premijer, s nadom da se, kao Berluskoni, vrati pod reflektore vlasti.

No, da li je zbrinut Zaev – o tome ne treba brinuti jer njegov porodični posao traje i sve je uspešniji. Reč je o poljoprivrednom uzgajanju povrća, od kog se, između ostalog, proizvodi ajvar, a drugi je proizvodnja marihuane (što je u Makedoniji dozvoljeno zakonom). Imaće više vremena i za svog ljubimca dvotočkaša. Možda planira i neku dužu turu, pa na njoj sretne i Putina, budući da, kao premijer, nije imao tu sreću.

Zaev je dobrodošlicu u Sobranje zapamtio po ožiljku koji je zadobio kao znak gostoprimstva, a ispraćen je iz Parlamenta aplauzima opozicionara. Njegove (ne)uspehe na premijerskoj dužnosti svako će gledati iz svoje prizme, što je, na kraju, i demokratski.